Rekao je “pomirenje” održao je reč, pomirio se al dao sve. Ne sve, i više od toga. On je Prijepolje, grad na Limu, sa kojeg su ubijeni Bošnjaci u vozu u Štrpcima poklonio Srbima. Prijepolje, u kojem je spomenik streljanim i ubijenim Bošnjacima dao bez borbe, da bar predsednik skupštine ako ne može zamenik predsednika bude muslimanskog, islamskog imena na visokoj opštinskoj funkciji, što nije bilo čak ni u vreme Miloševića!
I tad se koprcao Lutka, vozio je na prijeme kod Miloševića, završavao i radio poslove pa evo radi i danas, čujem priča se o neka dva miliona za koja je osuđen na sudu u Kragujevcu. Onaj treći, nesrećni Edib Kajević njega ne vredi ni komentarisati, on je politički diletant.
Do juče su se bunili i busali u prsa Bošnjačka, šetali ulicama grada, podmetali klinove u točkove za razvoj istog, govorili da su na vlasti izdajnici bošnjaka a predsednik opštine musliman, načelnik odelenja musliman, šef musliman… A sad? Sad sve dadoše srpskim strankama i funkcionerima. Aha, imaju po jednog člana u gradsko veće. Njihovi su sigurno za to glasali, da se uhlebi troje četvoro iz jedne familije, možda devojka, daidža i tako to.
Kuc – Kuc… Kuca prijepoljac Bošnjak na vrata kod šefa odelenja nekog, kad tamo nije više Ahmo, nego Aleksandar i tako redom može do ujutru koliko šefova i odeljenja ima pa sve do predsednika na čijim vratima neće pisati više Emir, nego Dragoljub. To je patriotizam, to je borba za nacionalne interese.
Samo Rasima sruši, sruši ga jer ga mrzis iz dna duše, pa pristaješ na sve samo da on nije na vlasti, pa neka i umesto Emira bude Dragoljub i sve tako redom, šta tebe briga šta će neko iz Seljašnice da doživi sutra na šalteru.
Trojanski konj, po uzoru na Ramazana Kadirova, isto kao i on Čečenima, uvukao se Bošnjacima pod kožu, govorio britkim jezikom, onim što svaki od njih želi da čuje, gladan nacionalizma jer 90-ih nije smeo da ga izduva bošnjački narod dade mu glasove i čeka, ali već vidi da je to podvala.
Nisu Bošnjaci glup narod, naprotiv, Bošnjaci su pametan i inteligentan narod, takve ih je Bog dao i već na primeru Prijepolja uviđaju kako je floskula pomirenje farsa za ostvarenje ličnih ambicija bez da se brine o njima i njihovoj budućnosti.
K.I. Čitatelj Sandžakhabera