Kolinda Grabar Kitarović (HDZ), koja je, prema prvim nepotpunim rezultatima, odnela pobedu na predsedničkih izborima u Hrvatskoj, po mišljenju mnogih, najuspešniji je hrvatski diplomata.
Ministar spoljnih poslova i evropskih integracija postala je februara 2005. u vladi Ive Sanadera, i na tom mestu ostala je do januara 2008.
Prethodno, od decembra 2003. do februara 2005. bila je ministar za evropske integracije.
Polumandat, do 2007. godine, kada ju je Sanader smenio, protekao je u znaku otvaranja pregovora o članstvu Hrvatske u EU.
Tada je imenovana za ambasadora u SAD. Bilo je špekulacija da ju je Sanader smenio plašeći se jakih političkih ličnosti u okruženju, te kako bi je udaljio što više od vlasti i partijske centrale.
Od januara 2005. godine, rukovodila je pregovaračkim timom Hrvatske za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Za period dok je bila ambašador u SAD, vezana je jedna afera, pošto je nepoznata osoba poslala na adrese ministarstva i nekih novinskih redakcija video zapise na kojima njen suprug Jakov Kitarović koristi službeni automobil tog ministarstva vozeći decu u školu.
Po istom izvoru, na službenom vozilu (tojota) smanjio je pređenu kilometražu.
Rezultat je bila smena osobe koja je informaciju prosledila službenim organima.
Kitarović je godinu dana pošto je imenovana za ambasadora u SAD postala i pomoćnik glavnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, za javnu diplomatiju, odnosno, po njenim rečima – komunikacijsku strategiju i približavanje NATO-a običnim ljudima, kao prva žena na takvoj funkciji.
Grabar Kitarović, počela je politički da napreduje 1993, kada se i zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova, a prethodno je radila u Ministarstvu nauke i tehnologije.
Početkom februara 2014, mediji u Hrvatskoj pisali su da je postala članica uticajne Trilateralne komisije, odnosno Rokfelerovog komiteta, te da je, navodno, na tom spisku najuticajnijih 180 ljudi na svetu, 69. po redu.
Tim povodom, portali u Hrvatskoj pisali su da je celom njenom karijerom rukovodila neka jako moćna – nevidljiva ruka.
Rođena je u Rijeci aprila 1968. delimično se školovala u SAD.
Završila je engleski jezik i španski, da bi 2000. godine magistrirala, s postdiplomskom tezom iz međunarodnih odnosa na temu relacija SAD i Sovjetskog Saveza u vreme okončavanja Hladnog rata, odnosno Ronalda Regana.
Nesumnjivo ima podršku i radikalne desnice u Hrvatskoj. Tako je nedavno čelnik Hrvatske stranke prava Ruža Tomašić izjavila da je sigurna u njenu pobedu.
Ukoliko pobedi, kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najavila je da će prvo nazvati premijera i inicirati vladinu sednicu na kojoj bi se raspravljalo o privrednom stanju:
“Na toj sednici bih volela da izlože koji su im planovi za put napred, za izlazak iz krize. Ako te planove nemaju, bilo bi korektno da odstupe”.
Kao glavni razlog kandidature naglašavala je teško privredno, socijalno i sveukupno stanje u Hrvatskoj.
Za razliku od Josipovića, smatra da Hrvatskoj nisu potrebni novi temelji, ni novi Ustav, ni takozvana Druga Republika, pošto su kako tvrdi, temelji Hrvatske čvrsti i neuništivi, ukorenjeni u takozvanom Domovinskom ratu.
Kada je reč o odnosima sa Srbijom, neposredno uoči drugog kruga predsedničkih izbora, rekla je da bi put Srbije u EU uslovila povratkom nestalih osoba iz rata, jer se zalaže za prava manjina u Hrvatskoj.
Ona je u duelu na Televiziji Nova sa protivkandidatom Ivom Josipovićem, rekla da će to tražiti i od Srbije, što se sada ne poštuje.
Kao i Josipović smatra da bi bilo najbolje da se problem graničnih sporova sa susednim zemljama reši pred Međunarodnim sudom pravde.
Nova predsednica Hrvatske smatra i da je hrvatski general Ante Gotovina heroj.
“Mislim da je Gotovina heroj, ali da je svoju nevinost trebalo da dokaže pred sudom. Mislim da je učinjena greška kada mu je savetovano, pre nego što je pročitao optužnicu, da se makne iz Hrvatske”, rekla je Grabar Kitarovićev.
Sandzakhaber / izvor: Tanjug