. FOTO TANJUG/ STRAHINJA AÆIMOVIÆ/ bg PODGORICA – Jakov Milatović, koji je prema preliminarnim rezultatima kao kandidat Pokreta Evropa sad ubedljivo pobedio kandidata Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, pripada plejadi mlađih crnogorskih političara, koji je u žižu političke javnosti došao ulaskom u Vladu premijera Zdravka Krivokapića na mesto ministra za ekonomski razvoj.
Po izglasavanju nepoverenja toj vladi, Milatović je zajedno sa bivšim ministrom finansija Milojkom Spajićem osnovao Pokret Evropa sad (PES), juna prošle godine.
Rođen je u Podgorici 7. decembra 1986. godine. Oženjen je Milenom i ima troje dece – ćerke Saru i Anu, i sina Davida. Po nacionalnosti je Crnogorac, a po veroispovesti pravoslavac.
Na lokalnim izborima u Crnoj Gori oktobra prošle godine PES je osvojio najveću podršku u Podgorici i najavio formiranje vlasti sa strankama pobednicama parlamentarnih izbora u avgustu 2020, a Milatović je bio viđen za gradonačelnika Glavnog grada.
PES je Milatovića kandidovao za predsednika Crne Gore nakon što je Državna izborna komisija odbacila kandidaturu njegovog partijskog kolege Spajića i u prvom izbornom krugu je osvojio 28.9 odsto glasova, čime se plasirao za drugi krug. U drugom izbornom krugu će stati na crtu kandidatu DPS i aktuelnom šefu države koji se nadmeće za još jedan predsednički mandat Milu Đukanoviću.
Osnovnu, srednju školu i fakultet završio je Podgorici. Bio je student generacije sa
prosečnom ocenom 10, što mu je omogućilo da dobije razne stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu.
Kao stipendista američke vlade jednu studijsku godinu je proveo na Državnom univerzitetu Ilinoisa (Illinois State Universiti).
Posle toga je jedan semestar slušao na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), ovog puta kao stipendista Vlade Austrije.
Evropska komisija mu je omogućila da jednu studijsku godinu provede na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza).
Kao stipendista britanske vlade magistrirao je ekonomiju na Univerzitetu Oksford (Oxford University).
Pored formalnog obrazovanja, Milatović je pohađao i programe u organizaciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, nemačke Fondacije Konrad Adenauer, Ambasade Crne Gore u Italiji i Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici.
Pored toga, prošao je i program „Oxbridge Academic“ na Oksfordu, i brojne programe Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LCE) i drugih. Usavršavao se i na Univerzitetu u Pekingu, Liderskoj akademiji Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu.
Dobitnik je brojnih priznanja, govori engleski, italijanski i španski jezik.
Radio je u bankarskom sektoru u zemlji i inostranstvu, bio je deo tima za ekonomsku i političku analizu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), bavio se ekonomskom analizom regiona Jugoistočne Evrope, a potom analizom zemalja Zapadnog Balkana.
Od 2018. do 2020. godine je u Bukureštu radio kao glavni ekonomski analitičar EBRD-a za Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju u Bugarsku.
Autor je više stručnih radova i koautor dve knjige.
Milatović i Spajić su javnosti predstavili program „Evropa sad!“ koji podrazumeva set reformiskih zakona s ciljem poboljšanja standarda građana Crne Gore, između ostalog, i povećanje minimalne plate sa 250 na 450 evra, ukidanje doprinosa za zdravstvo, uvođenje neoporezivog dela zarade do 700 evra i progresivno oporezivanje kada je u pitanju porez na dohodak fizičkih lica i porez na profit preduzeća.
Program PES-a predviđa prosečnu platu od hiljadu evra i minimalnu penziju od 450 evra, nultu stopu nezaposlenosti, kao i insistiranje na vladavini prava i evropskim integracijama.
Milatovića su u drugom krugu podržale stranke Demokratskog fronta, Demokrate Crne Gore, GP Ura, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora.
Prema preliminarnim rezultatima Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), na osnovu 91 odsto prebrojanih glasova, Milatović je na danas održanom drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori, osvojio 60 odsto glasova, a kandidat DPS Milo Đukanović 40 odsto.
Izlaznost je, prema podacima CeMI-ja, bila 70,6 odsto.
indeksonline.rs/Tanjug