Šef francuske diplomatije Loran Fabijus, koji će predsedavati samitu o klimatskim promenama krajem godine u Parizu, upozorio je da nam preti “planetarna katastrofa” ako ti pregovori propadnu.
Istovremeno je sinoć objavljen izveštaj Svetske banke koji upozorava na razorne posledice globalnog zagrevanja po siromašne i one koji žive u megagradovima širom sveta, prenela je agencija AFP.
“U opasnosti je i sam život na našoj planeti”, rekao je Fabijus novinarima na marginama sastanka ministara i izaslanika za ekološka pitanja iz 70 zemalja, koji su se okupili pre samita kako bi izgladili veće razlike oko teških političkih pitanja.
Fabijus je, tri nedelje uoči održavanja tog značajnog samita, najavio da će otvaranju 30. novembra prisustvovati i predsednik Rusije Vladimir Putin.
“Apsolutno je hitno da se ostvari cilj Ujedinjenih nacija za ograničenje globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijske revolucije”, istakao je francuski ministar spoljnih poslova.
Panel UN-a za nauku o klimi je upozorilo da bi rast temperature mogao da iznosi “četiri, pet, šest stepeni, ukoliko u najhitnijem roku ne budemo delovali”, rekao je Fabijus i dodao da bi to “moglo da ima katastrofalne posledice jer bi došlo do suše, kao i kolosalnih problema migracija, uključujući i problem rata i mira”.
Ugljendioksid i metan dostigli rekordne nivoe
Nivoi ugljendioksida i metana, dva najvažnija gasa efekta staklene bašte, dostigla su prošle godine rekordne razmere što je doprinelo nastavku globalnog zagrevanja, saopštila je danas Agencija UN za klimu.
Nivo ugljendioksida porastao je na skoro 398 čestica u milion, sa 396 u 2013. godini, nevela je Svetska meteorološka ogranizacija (SMO).
Nivo tog gasa je promenljiv tokom cele godine i prešao je simboličnu granicu od 400 čestica u martu, a veruje se da će to biti prosek za 2016, prenosi AP.
Korišćenje uglja, nafte i gasa za proizvodnju energije, doprinelo je da nivo ugljendioskida u svetu sada bude za 143 odsto veći nego pre industrijske revolucije. Naučnici tvrde da je to glavi pokretač globalnog zagrevanja.
Nivo metana dostigao je novi rekord od 1.833 čestice u miliajrdu u 2014. Emisjan metana u 40 odsto slučajeva dolazi iz prirodnih izvora, a u 60 iz ljudskih aktivnosti, kao što su stočarstvo, proizvodnja pirinča i vađenje fosilnih goriva.
“Svake godine prijavljujemo rekord u porastu koncentracije”, kazao je generelni sekretar SMO Majkl Džerod. “Mi moramo da smanjimo emisiju gasova, kako bi smo mogli da sprečimo porast temperature”, dodao je on.
izvor: N1