Beograd — Pokret Naši, na čijem sajtu je objavljen spiska “srbomrzaca i izdajnika”, na sličan način je ustalasao javnost i s kraja 2012. godine.
Tada je njihovo delovanje takođe bilo predmet pravosuđa. Ustavni sud je, naime, polovinom novembra te godine odbio predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada udruženja “Srpski narodni pokret 1389” iz Beograda, udruženja građana SNP “Naši” iz Aranđelovca i udruženja građana “SNP Naši 1389”.
Tužilaštvo je tim organizacijama pripisalo odgovornost za incidente na protestima posle jednostranog proglašnja nezavisnosti Kosova, pretnji pevaču Dinu Merlinu i nasilnog ponašanja tokom “Parade ponosa” 2009. godine.
Danas je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal saopštilo da je pokrenulo predistražni potupak protiv za sada nepoznatih lica povodom spiska “srbomrzaca” i povodom poziva na linč “Žena u crnom”, zbog, kako je navedeno, osnovane sumnje da je izvrseno krivično delo ugrožavanje sigurnosti i rasna i druga diskriminacija iz Krivičnog zakonika Srbije.
Pokret “Naši” je putem društvenih mreža u petak objavio spisak na kojem su osobe poput Mirjane Karanović, Gorana Markovića, Svetislava Basare, Verana Matića, Nataše Kandić, Biljane Srbljanović, Gorčina Stojanovića, Latinke Perović, Borke Pavićević, Branka Raduna, Vladimira Arsenijevića, Ivana Vejvode, Srđe Popovića. . .
Portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije Radomir Počuca je preko svog Fejsbuk profila 25. marta pozvao navijače Crvene zvezde, Partizana, Rada i Vojvodine da “ne troše pesnice između sebe”, već da se udruže i pretuku “Žene u crnom”, koje su najavile obeleyyavanje 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu.
Prethodnih godina je, uglavnom posle incidenata koji su uključivali pretnje ili neku vrstu nasilja, bilo više inicijativa za zabranu nekih formalnih i neformalnih asocijacija, čija je osnovna delatnost političke prirode, a zabranjene su dve, Otačastvenog pokreta Obraz i Nacionalnog stroja.
Skupština Vojvodine je još 20. decembra 2005. usvojila Informaciju o delovanju članova neformalnih grupa, čemu je prethodio incident na tribini na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada su pripadnici neformalne grupe ”Nacionalni stroj” pretili učesnicima antifašističkog skupa.
Usledila su hapšenja, zatim analiza policije o takvim grupama, u kojoj je ”Obraz” ocenjen kao ”klerofašistička organizacija”, a, na osnovu te informacije MUP-a, Skupština Vojvodine usvojila je zahtev da se zabrani delovanje “Obraza” kao i niza drugih organizacija, među kojima je bio i desničarski mađarski “Pokret 64 županije”.
Vladi Srbije i drugim nadležnim organima upućen je zahtev da onemoguće delovanje neformalnih drustvenih grupa kao što su “Nacionalni stroj” i “Krv i čast”, i da se primene najstrožije sankcije prema pojedincima koji deluju u tim grupama.
Ustavni sud je 12. juna 2012. godine doneo odluku o zabrani rada Udruženja građana ”Otačastveni pokret Obraz”, zbog delovanja usmerenog na kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava.
Sud je tada naložio brisanje “Obraza” iz Registra udruženja, a u obrazloženju je istaknuto da su članovi te organizacije zloupotrebili ustavom zajamčena prava na okupljanje i slobodu mišljenja i izražavanja “kako bi drugim licima, odnosno grupama te iste slobode uskratili”.
Ustavni sud je odluku o zabrani “Obraza” i njegovom brisanju iz registra udruženja doneo na osnovu zahteva republičkog javnog tužioca od 25. septembra 2009. godine, .
Tada je tužilac Slobodan Radovanović Ustavnom sudu podneo predlog za zabranu rada udruženja građana “Obraza” i Pokreta “1389”, i to zbog, kako je navedeno, delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Prethodno, odluku o zabrani registracije i delovanja “Nacionalnog stroja” Ustavni sud je doneo 2. juna 2011. godine, a u obrazloženju je navedeno da je ta grupa osnovana radi ostvarivanja ciljeva zabranjenih ustavom – kršenja zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne i nacionalne mržnje.
Sud je, kada je reč o “Nacionalnom stroju”, utvrdio i da je kriterijum za prijem “aktivista”, “pripadnika” ili “saboraca”, bio da pripadaju “beloj arijevskoj rasi“.
Sud je tada naveo i da je, nasuprot zakonskim obavezama da se podaci koji se odnose na političku stranku, odnosno udruženje građana, učine dostupnim javnosti, “Nacionalni stroj” sakrivao podatke koji bi mogli da dovedu do identifikacije osnivača, rukovodilaca i članova, kao i podatke o sedištu, organizaciji i delovanju grupe.
Nakon jednog incidenta u Temerinu, u noći između 21. i 22. oktobra 2012. godine, ponovo su pokrenute inicijative za zabranu delovanja organizacije “Pokret 64 županije”.
Reč je o organizaciji koja je legalno registrovna u Mađarskoj, iako je “Omladinski pokret 64 županije” (Hatvannégy Vármegye Ifjúsági Mozgalom) ultradesničarski pokret koji se, prema njegovim prograskim dokumentima, zalaže za ujedinjenje svih Mađara.
Reč je o pozivu na reviziju granica svih država koje okružuju današnju Mađarsku, jer je 64 županije imala Ugarska u sklopu habzburške države (Austro-Ugarska) do poraza u Prvom svetskom ratu i mirovnog sporazuma koji je usledio (Trijanonski sporazum).
Lider ovog pokreta Laslo Torockaj je iz Srbije 2004. bio proteran na godinu dana, a 2008. mu je ulazak u Srbiju zabranjen na dve godine.
Torockaj je bio pominjan u javnosti i zbog presude subotičkom novinaru Laslu Šašu, koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog toga što nije mogao da plati odštetu za navodne uvrede na račun Torockaja.