Dolaskom zadnjeg veznog fudbalera Samira Radovca, Novo Pazar je, po svemu sudeći, kompletirao ekipu za nastavak sezone. U drugi deo prvenstva ulazi se sa najvećim ambicijama do sada, jer je izlazak u Evropu prioritet svih prioriteta. Potvrdilo se to i dovodjenjem dosadašnjeg kapitena Veleža i Sarajeva Radovca, za koga je selektor hrvatske reprezentacije Zlatko Dalić svojevremeno rekao da ga neodoljivo podseća na Luku Modrića. Jak na lopti, tačan u pasu i brz u tranziciji su karakteristike fudbalera koji je Pazaru bio preko potreban, naročito nakon odlaska Lončara. Sada za sredinu terena, sto je srce svake ekipe, konkurišu mladi Momčilović, Kiković, Radovac, Djuričković i Mijić. Po potrebi, na poziciji zadnjeg veznog može da igra i povratnik Kurdić koji je došao sa 5 kg manje, ali i sa mnogo više samopouzdanja nego ranije. Takav kvalitet igrača u veznom redu nema niko u ligi, izuzev Zvezde, i možda Partizana.
Slična je situacija i u ostalim segmentima tima. Na levoj strani, u napadu, za startnih jedanaest konkurišu preporodjeni Gavrić i fudbalski velemajstor Filipović, ovogodišnje pojačanje iz Kolubare koji na treninzima u Antaliji od pet slobodnjaka svih pet pogodi u mrežu. Po desnom krilu, plavo-beli imaju neustrašivog i prodornog Nikčevića i brzonogog Bogdanovskog koji bi imali mesta u skoro svakoj superligaškoj ekipi.
U zadnjoj liniji tima su stvari nešto jasnije, ali je dolaskom Kurdića, ne samo pojačana konkurencija, već je znacajno povećana mogućnost taktickog manevrisanja i igranja u različitim formacijama, što ranije nije bio slučaj.
Ako se ovome doda i neverovatna posvećenost i profesionalizam stručnog staba na čelu sa trenerom Aleksandrom Stankovićem, onda se sa pravom može reći da je ovo najbolji sastav koji je Novi Pazar ikada imao. Za pola tima postojalo je interesovanje drugih klubova za angažovanje u prelaznom roku, što se nikada u istoriji plavo-belih nije desilo. Sa Djuričkovićem, Filipovićem, Radovcem i Kurdićem, kao novajlijama, Pazar ima bar za 30% jači tim u odnosu na prvi deo sezone. Za svako mesto u timu konkurišu po dva jednako kvalitetna igrača, što se takodje, ne pamti, računajući i one davne, zonaske sezone.
Jednako važna je i atmosfera u klubu. I ona finansijska, koja je stabilna, bez dugova i zakašnjenja, ali i ona ljudska i prijateljska. Ni najstariji ljubitelji fudbala u gradu ne sećaju se da je Pazar imao ovakav kolektiv i harmoniju, bez iskakanja, incidenata ili nezadovoljnih pojedinaca.
Sve se dakle slozilo. Pazar se prvi put bori za izlazak u Evropu. Nikada nije bio bliži tom cilju. I po mestu na tabeli, ali i sastavu i kvalitetu tima. Ostaje da i navijači isprate ove ambicije, svojom masovnošću na stadionu, kao i korektnom i fer podrškom. Bez ekcesa i skandala. Sa malo sreće, uspeh se sam nameće.
E. Pramenković