Prosečno u Srbiji grad veličine Zaječara nestane svake godine zbog smrti pacijenata sa kardiovaskularnim problemima, poručio je načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS Arsen Ristić i naveo da globalno od posledica ove bolesti godišnje umre čak između 18 i 19 miliona ljudi.

Godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi, što čini da prosečno grad veličine Zaječara nestane svake godine, a stručnjaci poručuju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.

Kardiovaskularna pandemija traje, ona je kod nas, a i svuda u svetu zdravstveni problem broj jedan, rekao je dr Ristić i dodao da je stil života presudan. On je istakao da se treba posvetiti svom zdravlju i treba prepoznati mogući rizik.

”Tri sata nedeljno treba izdvojiti za fizičke aktivnost, preporučene su aerobne fizičke aktivnosti, nešto što neće biti naporno odjednom, gde ćete dati dovoljno vremena organizmu da se navikne na uslove spoljašne sredine i čitav kardiovaskularni rizik u čitavoj grupi parametara se može popraviti. Zato je moguća redukcija i za 20 odsto se može smanjiti rizik i to je za, ovako masovnu bolest, zaista važno. Jer to nije samo broj ljudi koji ćete izgubiti u svakoj godini već i mogućnost da ljudi koji se razbole mogu kvalitetno da žive”, naveo je on za Televiziju Prva.

Međutim, navodi i da statistika pokazuje da se četvrtini tih pacijenata može pomoći, pre svega, kako dodaje, adekvatnim i preventivnim programima i blagovremenom ranom dijagnostikom.

“Od 2012. do sada desio se čitav niz novih pronalazaka koji su, pre svega u oblasti lečenja mnogo toga uradili, pružajući nove terapijske opcije, gde možemo da ljudima koji su razvili srčanu slabost popravimo tegobe, njihovu srčanu funkciju i da u krajnjoj liniji produžimo život”, naveo je Ristić.

Evropsko Udruženje kardiologa ove godine je objavilo novi kalkular koji se može besplatno preuzeti sa interneta i zove se ”Heart score”. U aplikaciji Srbija je pozicionirana kao zemlja koja ima visok kardiovaskularni rizik, ali postoje i zemlje koje imaju vrlo visok i oni koji imaju nizak kardiovaskularni rizik.

Svetski dan srca, koji se obeležava danas, ima za cilj da podseti građane na važnost zdravih životnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, telesne težine, kao i izbegavanja pušenja i većoj fizičkoj aktivnosti.

B92