Prošle godine je Novi Pazar za dlaku izbegao ispadanje, plasirajući se na 14.mesto, što je bilo u skladu sa kvalitetom sastava koji se takmičio u elitnom rangu. Mnogi su pomislili da će završetak sezone biti i kraj mukama novopazarskog superlugaša, jer je teško bilo očekivati da će imati lošiji tim od prošlogodišnjeg. A upravo, taj tim, sa Radivojevićem i Ubiparipom na čelu, bio je realno gledajući, Barselona u odnosu na ovo što danas Pazar ima, odnosno, kako igra. Bez obzira na relativno dobar start i ne tako loš bodovni saldo, ova ekipa Novog Pazara ne uliva apsolutno nikakvo poverenje i pre je razlog za strah i brigu nego bilo kakvu nadu.
Iskreni navijači “Plavih” trebaju da imaju razumevanje da teškoće u kojima se klub nalazi, nedostatak finansija i sponzora, los imidž koji klub ima zbog incidenata i kazni zbog navijačkih ispada. Svakom igraču je lakše da igra u Metalcu ili Voždovcu, gde nema tako velikog pritiska nego u Pazaru gde svake nedelje skoro ceo grad očekuje da dobro igrate i pobedjujete. Takodje, novim igračima je puno jednostavnije da idu u Beograd, Nis ili Novi Sad, nego u udaljeni Novi Pazar, gde baš i nisu na oku menadžera koji ih gledaju, nadajući se nekom aranžmanu van zemlje. Sve su to razumljive i olakšavajuće okolnosti. Ima ih svakako još, ali to sada nije tema.
Tema je, kako se dovode,kao pojačanja, rezervni igrači iz klubova koji nisu ništa bolji od Novog Pazara? A sada je skoro ceo sastav sastavljen upravo od takvih. Cast s'izuzecima! Da li neko misli da su Dimitrijević, Lepojević, Djoković, Vasilić, Marić, Svojić, zaista pojačanja? Svi oni su već “bivši” igrači i nigde osim u Pazaru ne bi imali mesta ni u prvih 18. Kada vidite Svojića pre bi pomislili da je rvač nego fudbaler, Dimitrijević vice liči na atletičara nego nekog ko “pipka loptu”. Mladi Rovčanin, došao je u Metalac iz Užica i ima platu od 40.000 DINARA. Toliko Pazar plaća mesečnu ishranu za svoja pojačanja. A šta tek reći za strance koji su dosli, kojima morate da platite i stan i hranu, a oni ne greju ni klupu već tribine Gradskog stadiona.
Zbog toga se Pazaru ne piše ništa dobro u ovoj sezoni. Predsednik Mehmedović je uložio ogroman trud da ekipa uopšte može da se takmiči ove godine. Da nije bilo nekoliko iskrenih fudbalskih zaljubljenika i Gradske uprave, Pazar ne bi ni započeo sezonu, što bi bila ogromna šteta. Kao sto će biti šteta ako ispadne iz Super lige, što nije uopšte nerealna opcija.
Da se to ne bi dogodilo, potrebno je već sada početi, a u januaru završiti sa reorganizacijom kluba. Zahvaliti se mnogima u klubu, a naročito ovakvim “pojačanjima” i pokušati da se obezbedi opstanak. To ne može sam da uradi jedan Alivodić, bez obzira na kvalitet i borbenost. Ne može ni uz pomoć Micevskog i Tintora koji takodje pokazuju želju da izgaraju za boje kluba čiji dres nose. Suviše je to malo za jedan Novi Pazar.
Svi koji vole fudbal, a naročito klub,treba da se uključe u ovaj proces i pomognu Mehmedoviću i Gradskoj upravi da “Plavi” dodju na zelenu granu. Posle će biti kasno. A posle ispadanja nema kajanja.
autor. U.K.
