Odlazak fiksnog telefona u istoriju usled tehnološkog buma trenutno koče nostalgičari i navika građana da imaju tu mogućnost, pa će ova vrsta usluge “opstati” bar jos desetak godina.
Prvo istorijsko “halo” u Beogradu rekao je Panta Mihajlović, savetnik Nikole Tesle, 14. marta 1883. godine i od tog dana fiksni telefon postepeno je osvajao prestonicu, ali i celu Srbiju. Danas se čini kao da se taj krug zatvara, dok nove tehnologije preuzimaju teren.
Prema podacima RATEL-a, broj korisnika fiksne telefonije poslednjih godina u blagom je padu, ali je zato saobraćaj u fiksnoj mreži tri puta manji nego pre 10 godina, što ukazuje da građani daleko manje koriste fiksni telefon, samo i dalje od njega ne odustaju.
Statistika RATEL-a kaže da je 2006. godine bilo 2,72 miliona korisnika fiksne telefonije, da se taj broj povećavao sve do 2010. kada ih je bilo najviše, 3,11 miliona korisnika, a od tada kreće pad.
“Poslednji naš podatak je da je krajem 2014. bilo 2,85 miliona korisnika. Međutim, verovatno ima veći broj građana koji plaćaju pretplatu ali povremeno koriste fiksni telefon, a tome u prilog govore podaci o saobraćaju, koji je u poslednjih 10 godina tri puta manji”, rekao je Tanjugu direktor RATEL-a Vladica Tintor.
Prema njegovim rečima, 2005. je ukupan saobraćaj iznosio 17,3 milijarde minuta, dok je 2014. pao na 6,4 milijarde minuta.
Iako ne poriče da fiksnu telefoniju polako menjaju drugi vidovi komunikacije, poput mobilne, a sve češće i aplikacije, Tintor tvrdi da smanjenje broja korisnika fiksnog telefona nije alarmantno.
“Verovato fiksni neće brzo da zamre, ali čak i da se to dogodi u narednim godinama, ne bi trebalo brinuti, to je samo znak tehnološkog napretka. Prirodno je da ta usluga bude prevaziđena drugim tehnologijama. Tako se i ‘dajl ap’ internet sada čini kao davna prošlost, a to uopšte nije bilo toliko davno”, kayao je Tintor podvukavši da ne očekuje skoro “izumiranje” fiksne telefonije.