Subota, 26 Novembra, 2022

Elzan Bibić. Anja Lukić i Boško Kijanović zasadili stablo na Belom dvoru: MAGNOLIJA JE CVET KOJI SPAJA CEO SVET

BEOGRAD – Najstarije drvo na svetu, magnolija, od danas krasi dvorište Belog dvora u Beogradu. Stablo su zasadilI atletičari Elzan Bibić, Anja Lukić i Boško Kijanović koji su 7. marta na atletskom mitingu, ostvarili normu za učešće na predstojećem dvoranskom Svetskom šampionatu u Beogradu (18-20. mart). Sadnja kraljice cveća, kako često opisuju magnoliju, organizovana je u saradnji sa Svetskom atletskom Federacijom u okviru napora da se očuva životna sredina. Cilj inicijative jeste da se smanji nivo zagrevanja na globalnom nivou i povede računa o okruženju u kom živimo. Organizacioni tim Svetskog atletskog prvenstva u dvorani Beograd22, pridružio se projektu „Sports for climate action“. Projekat ima za cilj da iskoristi publicitet različitih sportskih događaja i ukključi što veći broj sportskih organizacija kako bi se podigla svest o ekologiji i ukazalo na problem naglih kimatskih promena. Veruje se da je cvet ovog drveta prvi koji je ikada procvetao na našoj planeti, o čemu svedoči podatak da su širom sveta nalaženi fosili magnolija stari više od 100 miliona godina. Međutim, mnoge vrste ove biljke danas su, nažalost, ugrožene. „Drveće su pluća naše planete. Zato mi je jako drago što sam u prilici da doprinesem očuvanju životne sredine i što sam na ovaj način ulepšala naš grad. Magnolija je moje omiljeno drvo, još iz detinjstva, i volim da kažem da je ona cvet koji spaja ceo svet”, rekla je Anja Lukić, naša mlada preponašica, koja je dodala da se raduje predstojećem sportskom događaju u Beogradu. “Verujem da će mi ova pozitivna energija dati vetar u leđa da na takmičenju ostvarim svoj maksimum i obradujem sve ljubitelje atletike u Srbiji”. Magnolija je danas jedna od omiljenih cvetnih vrsta, ali malo ko zna da je ovaj naziv prvi put upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije u opisu drveta na ostrvu Martinik. Botaničar je ime izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu. Atletičar Boško Kijanović, na sadnju je došao spreman i upoznat sa svim informacijama, ali i srećan što je deo ove ekološke inicijative. „Raduje me što smo uspeli da povežemo dve, za mene jako bitne teme, zaštitu životne sredine i veliko sportsko takmičenje. Nadam se i verujem da će ovakvih događaja biti sve više u budućnosti širom sveta“, rekao je mladi atletičar koji je na Belgrade Indoor Meeting-u u trci na 400 m oborio rekord koje je Slobodan Branković držao punih 30 godina i tako ostvario normu za Svetsko prvenstvo. On je dodao da uživa u događajima koji spajaju ljude. „Volim biljke i mislim da će ovo stablo koje smo zasadili ulepšati divnu baštu Belog dvora i ukrasiti Beograd. Nadam se da će u budućnosti biti još ovakvih povoda koji će na lep način spajati ljude iz čitavog sveta“ – zaključio je Kijanović. Tokom istorije magnolija je svojom lepotom i velikim brojem različitih vrsta privlačila pažnju. Međutim, u Evropi ona je bila nepoznata sve do 1570. godine kada ju je Francisko Ernandez, lekar španskog kralja Filipa II, opisao kao biljku posebne lepote koju je video u Meksiku. Za mnoge ovaj cvet predstavlja simbol mira i zadovoljstva, ali i snage i vernosti. Dvoransko Svetsko prvenstvo u atletici će se održati od 18. do 20. marta u Beogradu. Ovo sportsko takmičenje okupiće preko 1000 atletičara i trenera iz više od 150 država sveta. Među njima biće i svetski rekorder u skoku s motkom Armand Duplantis, svetska šampionka na 1500 m Sifan Hassan, bronzana sa olimpijskih igara u Tokiju na 400m sa preponama Femke Bol, dvostruki olimpijski osvajač zlatne medalje i svetski rekorder u bacanju kugle Rajan Krauzer. Ulaznice se mogu kupiti na internet sajtu tickets.rs, kao i na biletarnicama TC Ušće, Dom omladine i Bilet servis. Ono što možda niste znali o drvetu magnolije: • Postoji pre 250 različitih vrsta ove biljke. • Cvetovi većine vrsta su jestivi i širom sveta se koriste u kulinarstvu. U nekim delovima Velike Britanije laticese kisele i koriste kao začin za različita jela. U Aziji se pupoljci koriste za aromatizaciju pirinča ili čaja, dok se u Japanu mlado lišće i pupoljci kuvaju i koriste kao povrće. • Cvetovi nemaju prašnike, a oprašuju ih bube opnokrilci koje privlači svojim intenzivnim mirisom. • Drvo može dostići 10m visine, a njegov životni vek ide i do 100 godina. indeksonline.rs

POVEZANE VIJESTI
- Advertisment -

POPULARNO