Nedjelja, 4 Decembra, 2022

Elma Elfić Zukorlić: Čim je muftija umro, hteli su sve da mi oduzmu!

Koliko nam muftija nedostaje, koliko patimo i tugujemo što ga više nema, najbolje znaju zidovi našeg doma.

– Ni deca ni ja nismo mogli da se fokusiramo na samu bol zbog orkanskih vetrova surovosti i nepravde ljudi koji se kriju iza floskula. Sama činjenica da smo doneli odluku da odemo iz svog grada govori o težini borbe sa kojom se nosimo. U ovoj boli, najveći zadatak mi je da deca ostanu mentalno, emotivno i duhovno zdrava i jaka. Hvala bogu, mislim da u tome uspevam, za Objektiv navodi Elma Elfić Zukorlić (42), druga žena pokojnog lidera Islamske zajednice i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, muftije Muamera Zukorlića.

Elma na početku razgovora u jednom beogradskom restoranu kaže da je Beograd postao novi dom za nju i njeno četvoro dece godinu dana od muftijine iznenadne smrti.

Iako na prvi pogled jaka, žena koju neki zovu i “sandžačka Hurem”, ne krije suze.

Elma Zukorlić za Objektiv otkriva detalje preseljenja nje i njeno četvoro dece u Beograd nakon iznenadne smrti supruga.

– Pokojni muftija više nije sa nama, ali moram da budem jaka zbog dece. Najmlađi sin ne može da sakrije svoju bol. Često pominje muftiju i govori da želi da bude kao on. Učim ih da, ukoliko žele da budu zahvalni ocu na svemu što im je dao, postanu dobri, pravedni, obrazovani i verni ljudi. Sve ostalo će proći, jedino dobra dela ostaju kao trajno dobro.

Muftija je, zbog svog političkog angažovanja, dosta bio prisutan u javnosti, dok je Elma, kako kaže, težila da deci i sebi, pre svega, sačuva mir.

– To je isključivo bila moja odluka, koju on ponekad ne bi podržavao, ali je to razumeo. Za vreme njegovog života imala sam nekoliko intervjua na koje sam izuzetno ponosna, jer su imali za cilj razbijanje predrasuda i stereotipa o ženi muslimanki, posebno ženi sa hidžabom, priča Elma.

Ipak, nedugo nakon što je muftija preminuo, Elma je bila prinuđena” da se pojavi u medijima zarad istine o njegovoj smrti.

– Morala sam da se pojavim taman onoliko koliko je bilo dovoljno da neistini ne dozvolim da oblikuje pogrešnu percepciju i svest dobronamernih ljudi, ali i da iznesem svoj i stav svoje dece i o pitanjima koja se tiču naših života. Iz izveštaja obducenata saznali smo da je muftija umro prirodnom smrću, prestankom radasrca. Hvala bogu, nije bio otrovan, jer ko kod ga je poznavao, mogao ga je samo voleti. Sada očekujem objašnjenje od prvobitnih laboratorija kako su mogli izdati pogrešan nalaz i dozvoliti da prođemo kroz sve ovo. Mislim da i bošnjački narod to zaslužuje, ispričala je Elma za Objektiv.

Muftija dugo bolovao

Niko osim nje, kako navodi, nije znao da je lider Stranke pravde i pomirenja bio bolestan još od 2007.

– Muftija jednostavno nije prihvatao činjenicu da je bolestan. Redovno se lečio sve dok nije umro, na svaki pregled išli smo zajedno, a taj odlazak je, između ostalog, imao za cilj da se stekne utisak u čekaonicama da sam ja ta koja je bolesna, a ne on. Čak sam i sestre na prijemu molila da se za njegov termin prozovem ja, jer ja sam ta koja je zakazala termin. Njegovi lekari i ja smo uspeli da ga ubedimo da se operiše, i to noć uoči njegove smrti. Božjom voljom nije došlo do operacije. Nakon što je umro danima sam plakala žaleći što ga nismo ranije ubedili da to uradi.

Prisećajući se najlepših trenutaka provedenih zajedno, Elma, pomalo neobično, izdvaja period kada su oboje bili zaraženi koronavirusom.

– Bili smo puno bolesni. Muftija nije hteo u bolnicu, pa sam kod kuće obezbedila kiseonik i lekove. Ležali smo u nekom skoro sedećem položaju, nameštali jastuke jedno drugom jer nas je mučio suvi kašalj. Kada smo se malo oporavili, trudili smo se da što kvalitetnije iskoristimo vreme oporavka. On je aktivno radio na knjizi i često bi mi davao da čitam poglavlja kako bismo ih zajedno komentarisali. Bez obzira na bolest, bilo je to lepo druženje. Rekla sam mu: ,,Posle korone ili opstajemo ili se razvodimo, ti i ja nismo navikli da smo mesecima dvadeset četiri sata zajedno.”

Napadi sa fakulteta

Muftija Zukorlić i Elma upoznali su se na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a njihov susret bio je “dramatičan”.

– Prijavila sam se na konkurs za asistenta, ali u međuvremenu se konkurs zatvorio, pa mi je muftija ponudio da budem njegov šef kabineta i prevodilac. Ljutito sam ga pogledala i upitala: Da li ste pročitali moj CV?” Odbila sam ponudu. Nakon toga sarađivali smo na drugom projektu, bliže smo se upoznali i ubrzo shvatili da imamo puno zajedničkih osobina.

Nakon muftijine smrti ni u visokoobrazovnoj ustanovi čija je Elma predsednica više ništa nije isto.

– Moj mandat je još uvek u statusu mirovanja. Od prvog dana nakon muftijine smrti krenuli su napadi na mene. Iako je muftija za vreme svog života meni dao jasne pozicije, zadatke i obaveze koje treba da odradim, oni su odmah hteli da ih oduzmu.

Od septembra prošle godine Elma radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na mestu pomoćnice ministra prosvete, a rukovodi Sektorom za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.

– Zadovoljna sam prvenstveno timom ljudi sa kojim radim pa onda funkcijom. Između ostalog, preselili smo se u Beograd jer mi je ovde posao. Srpska prestonica mi nije strana, pošto smo za života muftije često bili ovde. Deci će trebati vremena da se naviknu na novu školu i okruženje, ali biće sve u redu, sigurna sam.

POVEZANE VIJESTI
- Advertisment -

POPULARNO