Nezaposlenost – najveći problem
Za PROFIT magazin, o problemima i životu ljudi u Sanžaku, govori gospodin Emir Elfić, predsjednik BDZ-a i narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Gospodine Elfiću, kakva je trenutno politička situacija u Sandžaku?
Skoro se ne sjećam da sam imao razgovor ili interviju da u uvodnom djelu nije bilo ovog pitanja. A trnutna situacija u Sandžaku se ne menja već skoro dve decenije. Ovakva pitanja sama po sebi odslikavaju strepnju, što dovoljno govori o tenutnom stanju.
Dali građane Sandžaka više brinu životni problemi nego politika?
U direktnom razgovoru sa građanima saznao sam da su ključna pitanja koja ih zanimaju zapošljavanje i poboljšanje životnog standarda. Stepen nezaposlenosti vrlo je visok, tri puta veći od proseka u zemlji. Svi očekuju da se desi neko političko čudo i da dođu strane investicije, čime bi se to stanje promenilo, ali to čudo nikako da se desi.
Dali je forsiranje priče, pogotovu prošle godine, o verskim problemima i o tome da vera i politika idu zajedno dovelo do toga da se situacija u Sandžaku drastično pogorša?
Problemi oko Islamske zajednice kulminirali su 2007.godine stvaranjem paralelnih institucija pod uticajem aktuelne vlasti. Posledica toga bila je upliv verskih institucija u politiku, što nikako nije dobro. Bez autonomije političkih, verskih pa i kulturnih istitucija teško se mogu rešiti postojeći problemi. Generalno, Srbija mora biti sekularna, a ne klerikalna država. S tim što su do sada kršeni principi sekularizma kada je država intervenisala i uticala na prilike u Islamskoj zajednici, kao što su se i određene persone iz Islamske zajednice ponašale kao da je Srbija teokratska država. Sve to je dodatno zakomplikovalo već komplikovan politički ambijent u Sandžaku.
Kakvi su međuljudski odnosi u Sandžaku?
Međuljudski odnosi u Sandžaku zaista su dobri. Kultura življenja u Sandžaku je tokom svoje duge istorije izražena kroz dobre susedske odnose i suživot naroda koji dele taj prostor. Istina je da su neke nacionalističke opcije iz Beograda pokušale u jednom periodu da naruše ove vrednosti, a tome se nisu suprostavljale ni neke lokalne nacionalističke grupacije. Uveren sam da to narod razume i pamti, a najbolji dokaz toga jesu godine ratova u okruženju gde je jedan mali incident moga izazvati eskalaciju međunacionalne mržnje, a to se zbog dobrih komšijskih odnosa nikad nije desilo.
Stabilnost je preduslov za dolazak stranih investitora, a to je jedini način za oživljavanje privrede i ekonomije ovog regiona. Kako doći do te neophodne stabilnosti?
Smatram da posle 20 godina političke segregacije izražene kroz ostrašćene međupolitičke sukobe, kao i klerikalizacija političke scene, napokon mora doći do stabilizacije političkih odnosa. Preduslov za to jeste otvaranje prvenstveno međubošnjačkog dijaloga, ali i ozbiljnih razgovora sa zvaničnim Beogradom kako bi se ispunila garantovana prava Bošnjaka prema Ustavu i nadležnim zakonima. Neophodno je i obezbediti transparentnost i ravnomerni regionalni razvoj.
Šta je glavni uzročnik nestabilnosti?
Ključan problem jesu interesne grupacije koje su kroz političke borbe i obračune pokušavale da preuzmu potpunu konrolu nad društvenim, kulturnim, političkim pa i verskim tokovima u Sandžaku, zbog čega su usporeni demokratski procesi.
Šta zamerate aktuelnoj vlasti na državnom i na lokalnom nivou?
Upravo ono što kostantno ističem u javnosti i Skupštini Republike Srbije. Ova vlada pokazala je odlučnost u mnogim državnim pitanjima, ali nažalost, ne vidim ambicije niti intenciju dokazivanja kroz rešenja problema u Sandžaku. Zadovoljavajući se formalizmom kroz zastupljenost Bošnjaka u vladi. Bošnjaci još uvek nisu u mogućnosti da koriste prava obrazovanja na maternjem jeziku sa elemntima nacionalne kulture i istorije, što zakoni Srbije podrazumevaju. Rad Bošnjačkog nacionalnog vjeća je još uvek u blokiran kroz dualizam nametnut 2010.godine. Ono što lokalnim vlastima posebno zameram jeste izražena negativna selekcija kadrova u lokalnim samoupravama.
Vi se zalažete da Sandžak dobije autonomiju. Zbog čega?
Smatram da država napokon mora započeti suštinsku decentalizaciju i stvaranje srednjih nivoa vlasti kako bi postala dinamičnija i funkcionalnija. Tako bi građani direktnije mogli da učestvuju u odlučivanju i kreiranju sopstvenog životnog ambijenta. Sandžak sa svoim posebnostima jeste nepobitna istorijska, ali i savremena činjenica i on zaslužuje status moderne evrops keregije, ne narušavajući teritorijalni integritet zemlje.
Smatrate da je ovo baš pravi momenat za pokretnje takve ideje?
Mislim da se sa tom idejom kasni i da se njome plaši javnost. Ideja decentralizacija zemlje petooktobaraska je tekovina.
Bili ste nosilac liste pet političkih manjinskih stranaka na proteklim izborima. Dali još uvek sarađujete ili je saradnja bila tehničkog karaktera?
Osećam se vrlo ponosno što je formirana koalicija „SVE ZAJEDNO“, a to je direktna potvrda mojih političkih vizija zasnovanih na suživotu i multikulturalnosti. Nismo se okupili zbog tehničkih razloga i ja čvrsto verujem da će se ova koalicija razvijati i jačati u političkom smislu jer naša platforma jeste poboljšanje statusa nacionalnih zajednica, ali i budućnost evropske Srbije.
Dali ste smjenjeni, podneli ostavku ili ostajete predsednik?
Niti sam smjenjen niti sam podneo ostavku. Izvršen je ilegalan pokušaj moje smene, a u isto vreme medijima i Narodnoj skupštini upućena je i lažna ostavka na mesto narodnog poslanika. Ostajem na čelu BDZ-a i dalje ću obavljati funkciju narodnog poslanika.
Zbog čega je došlo do sukoba u stranci?
Interesna grupa iz Islamske zajednice pokušavala je različitim oblicima pritiska da radikalizuju BDZ i prilike u Sandžaku želeći da instrumentalizuje stranku za obračune sa političkim oponentima.
Od samog osnivanja BDZ-a moje delovanje bilo je usmereno na jasnu artikulaciju problema Bošnjaka i ostalih nacionalnih zajednica u cilju njihovog rešavanja, ne zazirući od otvaranja perspektive i novih procesa koji bi doveli do stvaranja novog političkog ambijenta zasnovanog na stabilnosti, sigurnosti, dijalogu i demokratizaciji Sandžaka, države ali i celog regiona.
Ceo region ide u smeru smirivanja tenzija i poboljšanja saradnje i ja želim u tome da učestvujem. Oni koji toga nisu svesni i koji žele da žive na radikalizmu sami sebi nanose štetu, jer izolacijom sopstvenog okruženja zapravo izoluju sami sebe.