Doktor muslimanske veroispovesti obavio prvu transplantaciju srca iz svinje u čoveka, uz pomoć kokaina

U vreme kada je doktor Muhamed Mohiudin odrastao u primorskom gradu Karači u Pakistanu, reč „svinja“ je u njegovoj kući bila tabu. Kad bi je pomenuo, čak i slučajno, kaznili bi ga i rekli bi mu da opere usta.

„Majka me je terala da grgoćem“, rekao je Mohiudin za Vice World News. Mohiudin je čak išao sa ocem i bratom u lov na divlje svinje u ruralna područja provincije Sind, izvan užurbane metropole.

Premotajte nekoliko decenija unapred, i doktor je sada jedan od pionira odgovornih za transplantaciju prvog srca genetski izmenjene svinje u ljudsko telo.

Revolucionarna operacija se odigrala prve nedelje ove godine, u Medicinskom centru Univerziteta u Merilendu. Mohiudin je direktor programa za ksenotransplantaciju srca, procesa presađivanja živog srca sa jedne životinjske vrste na drugu.

U najnovijoj operaciji koju su vodili Mohiudin i Bartli P. Grifit, direktor programa za transplantaciju srca u ovom medicinskom centru, upotrebljeno je srce genetski izmenjene svinje švedske bio-tehnološke kompanije Revivicor, zajedno sa retkim sredstvom za suzbijanje imuniteta. Srce je primio muškarac od 57 godina, trenutno na oporavku.

U Sjedinjenim Američkim Državama, zemlji sa ozbiljnom krizom manjka organa, ovo znači potencijalni spas za hiljade ljudi na listama za transplantaciju organa.

“Gotovo 150.000 ljudi godišnje izgubi život samo u SAD-u, možete izračunati koliko još ljudi po čitavom svetu izgubi život samo zato što nema dostupnih organa”, rekao je Mohiudin. “Ukoliko ova tehnika uspe, moći ćemo da spasimo gotovo sve”.

Mohiudinovo putovanje počelo je nakon što je diplomirao na medicinskom koledžu Dov u Pakistanu, sa snovima da postane torakalni hirurg specijalizovan za pleurektomije. Godine 1992. je došao u SAD i upisao se u stipendijski program na Univerzitetu u Pensilvaniji, gde mu je mentor savetovao da se bavi istraživanjem transplantacije.

„Pitao me je, ‘Da li te zanima tako nešto? Ako prođe kako treba, eksponencijalno će ti se povećati šanse da pomogneš mnogo većem broju ljudi nego što bi inače uspeo tokom čitavog života‘“, rekao je Mohiudin.

Jasno je kako priča ide dalje. Doktor se ubrzo prebacio u polje ksenotransplantacije presađivanja organa između vrsta.

„Mnogo puta sam pomislio da ne želim ovo da radim. U ksenotransplantaciji ima toliko problema da sam se u sebi uvek pitao da li ćemo ikada biti u stanju da izvedemo ovako nešto u klinici“.

Trebale su nam decenije razočaranja da bismo dostigli ovaj nivo uspeha sa transplantacijom. Prošlo je 16 dana od operacije, i telo primaoca nije odbilo svinjsko srce.

Nije bio lak zadatak sve ovo ostvariti. Mohiudin, pobožni musliman, borio se sa religijskim bojaznima rokom istraživanja dugog trideset godina. U islamu se smatra da je konzumacija svinjskog mesa haram ili zabranjena, a u nekim muslimanskim krugovima u Pakistanu, bilo kakva veza sa ovom životinjom se izrazito zamera.

„Naišao sam na ozbiljan zazor kod porodice. ‘Zašto koristiš tu životinju?‘ otac bi me često pitao, ‘Možeš li makar da pokušaš sa drugom životinjom?‘“ kaže Mohiudin.

Iako su doktor i njegov tim tokom istraživanja ispitali alternative kad je reč o životinjskim organima, pokazalo se da su genetske komponente svinjskog srca idealne u ovu svrhu.

„Izmenili smo gene ovih svinja da bismo njihov imunološki sistem malo približili ljudskim bićima. Nismo ih pretvorili u ljudske, ali smo izmenili gene radi odlaganja trenutka u kome telo odbija [organ]”, rekao je Mohiudin. “Liči na transplantaciju sa jednog ljudskog bića na drugo, gde opet morate koristiti lekove ali znate da možete da kontrolišete dozu. Da to nismo uradili, telo bi odbilo organ u roku od nekoliko minuta i srce bi bilo beskorisno”.

Korišćenje svinjskih organa takođe izaziva manje kontroverzi van muslimanskog sveta. “Pošto živim u zemlji u kojoj se svinjetina redovno jede, problem nije bio toliko etičke prirode u Zapadnom svetu. Bilo je lakše”, rekao je Mohiudin.

Ali anksioznost u Mohiudinovoj porodici kao i njegova sopstvena vera naveli su ga da preispituje korišćenje svinja. „Pokušavam da pratim sva načela islama, pa sam tu brigu sve vreme nosio sa sobom. Tako da sam pokušavao da pronađem rezon da i dalje koristimo svinje“, rekao je Mohiudin.

Da bi umirio sumnje, Mohiudin se konsultovao sa brojnim religijskim učenjacima po čitavom svetu dok nije napokon dobio odgovor. „Konačni konsenzus je bio da u Božjim očima nema ničeg većeg od spasavanja ljudskog života“, rekao je.

Ali to nije bio kraj izazova. Novo rešenje koje se koristi prilikom operacije a kombinuje jedinstveni koktel hormona i malu ali kontroverznu dozu kokaina, izazvalo je Upravu za suzbijanje narkotika SAD-a da podrobnije ispita slučaj.

„Reč kokain odskače jer svi pomisle, ‘O moj bože, otkud ovde kokain?‘“ kaže nam Mohiudin.

Švedska kompanija Xvivo prodaje mešavinu koja sadrži oko 10 hormona uključujući kortizol i adrenalin. Mohiudinov tim je prvi u Americi koji je koristi. Koktel pomaže da se produži vitalnost srca tokom transporta na oko 24 časova. Do skoro su srca za presađivanje često propadala tokom transporta, što je narušavalo trajanje organa nakon transplantacije.

Naučni razlozi za efikasnost kokaina i hormonskog rešenja pri očuvanju i transportu ljudskih srca za presađivanje su nepoznati. Međutim, Mohiudin smatra da efikasno sprečavaju otkazivanje srca tokom transplantacije.

„U vreme kada se nismo služili ovim rešenjem, srca bi nam otkazala u roku od 48 sati. Ali kada smo krenuli da ga koristimo i da njime natapamo srce, postalo je dobro očuvano i počelo je vrlo dobro da kuca“, rekao je.

Nakon dugog procesa prijave za dozvolu u Upravi za suzbijanje narkotika, uvezena je hrpa kokaina za upotrebu u hirurgiji. „Malo je gnjavaža, ali se ipak radi o rutinskoj proceduri tokom uvoza kontrolisanih supstanci“, rekao je Mohiudin.

Doktor preporučuje široku upotrebu preparata obogaćenih kokainom u drugim transplantacijama u zemlji. „Biće to ogroman napredak ukoliko i ovdašnje regulatorne agencije odobre proces, jer srca obično ne možemo dobiti u roku od dva do tri sata. Ovako ćemo moći da dobijamo srca iz drugih država“.