Ako je pobeda Novog Pazara protiv Partizana bila iznenadjenje, osvojena tri boda na gostujućem terenu u Bačkoj Topoli predstavljaju pravi podvig. Mnogi su posle tri kola Plave videli kao glavne kandidate za ispadanje, sada će svi morati ozbiljnije da shvate momke koji zaredom savladaju Partizan i TSC.
Da se razumemo, nije to bila igra od koje se umire od lepote. U mnogim momentima utakmice Pazar je imao i srece. Domaći tim je, naročito, u prvom poluvremenu, lako dolazio do gola golmana Kljajića, često stvarajući šanse. Stiče se utisak da ekipa nije najbolje fizički pripremljena, jer više igrača, tokom utakmice, traži izmene zbog iscrpljenosti. Ovoga puta je to verovatno i posledica virusne infekcije koja je zahvatila skoro pola tima, ali se slična stvar dešavala i na prethodnim utakmicama. Bez obzira na teške uslove za igru, lako je uočljivo da neki fudbaleri nemaju snage ni za jedno poluvreme. Strucni štab mora naći načina da podigne nivo fizičke spreme i tako ekipu učini još konkurentnijom u nastavku prvenstva.
Uprava mora najoštrije da sankcioniše, ovoga puta Mujezinovića, koji je vidno demonstrirao nezadovoljstvo odbijajući da udje u igru pri kraju utakmice. Ovo nije vašarski turnir u malom fudbalu koji trpi igrače kao što je Mujezinović. Fizički potpuno nespreman, energetski prazan i nezainteresovan.
Rubežić i Nikčević više želje za rezultatskim uspehom pokazuju na treninzima nego što ova umišljena veličina pokazuje na utakmicama. Njegovo fudbalsko znanje nije sporno, ali današnji fudbal ne trpi igrače koji više šetaju po terenu nego što trče. Jednog takvog u timu, Pazar već ima, to je krilni napadač Danoski, ali je on postigao već dva gola, od toga, ovaj odlučujući protiv TSC. Dvojicu igrača koji ne igraju u oba pravca teško da bi tim mogao da istrpi, bez posledica.
Inače, odbrana je bila bolji deo tima, izdržali su sve napade domaćina, a štoperski par je odigrao skoro bez greške. U mladom Momčiloviću, bonus igraču, Pazar je dobio veliko pojačanje. Iako ima tek 21 godinu, dok je imao snage, igrao je kao da ima stotine utakmica u nogama.
Valja na kraju reći da je budžet TSC bar 5-6 puta veći od pazarskog, ali se tolika razlika nije primetila na terenu. Najveće razočaranje za sve navijače Plavih bilo je ponašanje Ifeta Djakovca. Logično je da se profesionalni fudbaler trudi da njegov tim trijumfuje bez obzira sa kim igra, ali nije ligično da taj fudbaler bude najbezobrazniji i najdrskiji od svih igrača TSC. Svi domaći fudbaleri su bili korektni osim Djakovca koji se svadjao sa igračima Novog Pazara, psovao i vredjao, provocirajući tuču, u jednom momentu. Tipično maligradjansko ponašanje kako bi dokazao da je “veći katolik od pape”. Na svu sreću, ni to mu nije pomoglo. On nesumnjivo jeste dobar igrač, ali sve drugo je problematično.
Pazar odlazi sa tri velika boda i mirnije može da čeka sledeće utakmice. Sa još dva kvalitetna pojačanja, ovaj tim svakako ima realne šanse da se izbori za prvih osam na kraju prvenstva.
E. Pramenković