Svaki trener koji je, do sada dolazio u Novi Pazar, dočekivan je sa velikim očekivanjima od strane navijača, ali i toplom ljudskom dobrodošlicom od celog grada. Za ekipu i klub u celini, to obicno ima efekat “novog početka”, za navijače je to dodatni stimulans da dolaze na stadion još u većem broju. Kratko rečeno,”pozitivan šok” koji bi trebalo da rezultira boljom igrom i svakako rezultatima.
Dolaskom Mladena Dodića, novopazarski superligaš nije dobio ništa od toga, a u nekim segmentima stanje je i mnogo gore nego što je bilo pre njega. Na tribinama je sve manje publike,a na terenu sve manje fudbala. Entuzijazma u klubu i oko njega nikada manje,a nerviranja i mučenja navijača nikada više zbog katasrofalne igre. Ne zna se da li je čudniji sastav koji Dodić izvodi ili izmene koje vrši. Ubeđen sam da ni Murijno i Kapelo, zajedno ne bi mogli da dešifruju Dodićevu fudbalsku filozofiju. Ako ona uopšte i postoji.
Utakmica sa Radnickim je samo vrh ledenog brega,otkrivši sve ono što je bilo vidljivo i u prethodnim utakmicama koje je Pazar srećno dobijao. Tačno je da je na ovom meču stvoreno više šansi nego na prethodnim, ali je i činjenica da smo spašavali ” živu glavu” do samog kraja, jer je gol Pazaraca visio u vazduhu. Tome treba dodati i da su fudbaleri Radničkog, pred utakmicu, bili u nekoj vrsti tihog štrajka zbog neisplaćenih plata, da su čak i pretili da neće da putuju u Pazar. Videlo se to i na terenu, Nislije su delovale prilično bezidejno i bezopasno, ali su i takvi uspeli da stvore 4-5 stopostotnih šansi. A kako da ne stvore šanse kad je najbolji igrač odbrane Pazara, a verovatno i celog tima, ostavljen da greje klupu. Tintor igra možda i najbolju sezonu u karijeri. To svi vide osim strucnjaka Dodića. Vuković je u poslednjih godinu dana, sasvim sigurno najgori igrač u timu, koji je krivac za bar 30% golova koje je tim primio, ali strucnjak Dodić vidi u njemu što niko živ ne vidi. Trtovac je svakako veliko pojačanje, ali se iz aviona vidi koliko je nespreman i koliko mu nedostaju utakmice.
Posebna priča su izmene koje vrši, nikada nisu na vreme napravljene i po pravilu su uvek pogrešne. Da li gleda Dodić istu utakmicu kao i ostali, ili ima “treće oko” kojim vidi ono što se ne da videti, to ostaje velika enigma. Ili je on stručnjak sa nadljudskim sposobnostima ili smo svi totalni nepoznavaoci fudbalske igre. Za Selimovića je bivsi trener Kosanović rekao da nije igrač ni za Drugu ligu, za Dodića je glavni džoker. Kosanović je kritikovao igrače i posle pobede nad Zvezdom, jer nisu pružili dobru igru, Dodić skače i peva sa igračima i kad nezasluženo pobede sa 1:0. Da ne govorimo o tome da tim nema igru, koncepciju, a vecina igrača igra na mestima na kojima nisu igrali ili se naprosto loše snalaze. Ali to Dodica ništa ne brine. Pobedi se u zube ne gleda. Medjutim, ne moze stalno sreća biti uz plave. Sa ovakvom igrom ni sreću zasluzili nismo.
A.B.