Kurs evra je početkom godine prešao vrednost od 123 dinara, ali je i dalje neznatno niži u odnosu na januar prošle godine. Da li su oscilacije razlog za brigu? Ne, tvrde u Narodnoj banci, ali i priznaju – koliko će koštati evro u narednim mesecima, nije moguće sa sigurnošću predvideti.
Na današnji dan 2013. godine, evro je koštao 111,26 dinara. Godinu dana kasnije, 115,43, a pre tačno godinu dana, 123,47 dinara. U sredu je, po srednjem kursu Narodne banke, evro vredeo 123,06 dinara.
Za jedan evro danas je trebalo izdvojiti 123 dinara i 80 para. U zemlji u kojoj se devzino plaćanje i dalje smatra najsigurnijim, građani uvek znaju aktuelni kurs.
U centranoj banci smatraju da ljudi koji rade u Srbiji ne bi treblo da brinu zbog kursa: „U januaru smo i prošle godine imali vrednost kursa na ovom nivou od 123. Nije zarinjavajuće, povećane su potrebe za plaćanjem i uvozom energenata i baš zato što je reč o szonskom karakteru uticaja mi intervenišemo na međubankarskom deviznom tržištu i od početka godine do danas dinar je oslabio za 1,1 odsto i prodali smo 130 miliona evra“, kaže Jorgovanaka Tabaković, guvernerka NBS-a.
Ako je u pitanju sezonska oscilacija, da li to znači da bi u oktobru trebalo da očekujemo maksimamlno jačanje dinara kao što je to bilo prošle godine? Guvernerka ne može da precizira zbog spoljašnjeg faktora.
„Premišljanja najvećih centralnih banaka kako će voditi svoj monetarnu politiku. A uticaji, prekookeanski i onaj iz Evropske centralne banke se svakako tiču nas i ta neizvesnost mi ne dozvoljava da kažem da li će u oktobru biti sličnih ponavljanja od prošle godine“, kaže guvernerka.
Američke i evropske procene mogu da uzdrmaju Srbiju jer ona i dalje u najvećoj meri zavisi od priliva kapitala iz inostranstva. „Ako su stabilna očekivanja tamo onda investitori imaju interesa da imaju interesa da se ponašaju na dugoročnom vremenskom horizontu i da investiraju i u ovakava područja, malo rizičnija područja. U suprotnom može doći do sporijeg priliva kapitala jer oni beže u sigurnije onda zone usled te nestabinosti“, objašnjava Zoran Grubišić, Beogradska bankarska akademija.
Investitori širom sveta trenutno su primireni. Čekaju četvrtak i ishod sastanka američkih Federalnih rezervi, na kojem će biti reči o kamatnim stopama, ali i odluku Centralne banke Japana, koja će uprkos problemima, najverovatnije uvesti još stimulativnih mera.
izvor: N1
