Procenjuje se da danas u svetu od depresije pati svaki deseti stanovnik, a njene posledice su disfunkcionalno ponašanje čoveka…
Iako mnogi misle da je lako otrgnuti se depresiji, klinički psiholog Lisa Fajerstoun kaže da to – posebno za one koji su iskusili veći stepen poremećaja, nije baš tako jednostavno. Ipak, depresija je izlečiv problem, postoje medicinski i psihološki ustanovljeni tretmani, kao i oblici ponašanja koje depresivna osoba treba da poštuje, ne bi li prevazišla stanje hroničnog nezadovoljstva.
Ovo je šest važnih činjenica o depresiji koje je potrebno znati, a Fajerstounova govori i o načinima da se ona prevaziđe:
1. Depresija je više od samo lošeg raspoloženja. Ovo je važan podatak za prijatelje i porodicu onih koji pate od depresije, kako bi shvatili da oni jednostavno ne mogu da se “uključe” i “isključe” kako bi se osećali bolje. Njima je potreban profesionalni tretman. Depresija je pitanje uma i tela i zahteva pomoć, pa je treba tretirati sa isto onoliko razumevanja kao što biste se odnosili i prema nekom drugom problemu. Različiti oblici terapije i lekova deluju drugačije na različite ljude. Prema Američkoj psihološkoj asocijaciji (APA), psihoterapija može pomoći depresivnim pojedincima da: otkriju životne probleme koji doprinose njihovom stanju duboke utučenosti, identifikuju destruktivno razmišljanje koje čini da se osećaju beznadežno, istraže ponašanje koje pogoršava njihovu depresiju i ponovo vrate osećaj zadovoljstva.
2. Depresija mahom pogađa mlađe ljude. Prema podacima Federalnog centra za mentalno zdravlje, depresija pogađa jedno od svaka 33 deteta i jednog od osam adolescenata. APA je dodatno izveštavala da sve više studenata traži tretman za depresiju i anksioznost, a da je broj studenata koji koriste lekove prepisane od psihijatara porastao za 10 odsto u poslednjih 10 godina. Fajerstounova napominje i da je kod beba, čije su se majke borile sa depresijom tokom trudnoće, ustanovljen viši nivo hormona stresa, kao i drugih neuroloških i bihejvioralnih razlika. Istraživanja pokazuju obećavajuće rezultate u ranoj intervenciji među decom školskog uzrasta, kod koje su primećeni simptomi depresije.
3. Visok nivo svesnosti može pomoći kod stanja depresije. Prema rečima Lise Fajerstoun, postoji mnogo odličnih tretmana koji su se pokazali efikasnim za izlečenje depresije, i ističe istraživanje psihologa Marka Vilijamsa, koautora knjige “The Mindful Way Through Depression”, koje pokazuje da sabranost na bazi kognitivne terapije (mindfulness-based cognitive therapy) može imati pozitivan efekat na sprečavanje povratka simptoma poremećaja kod izlečenih osoba. Meditacija i vežbe disanja smanjuju šansu od naleta još jednog depresivnog talasa. “Vežbe sabranosti” ne mogu promeniti vaša osećanja ili misli, ali menjaju vaš odnos prema tim osećanjima i mislima. Ovo omogućava osobi koja ima tendenciju ka depresiji da se ne upušta dublje u misli i osećanja koji doprinose njegovom/njenom stanju. Ove vežbe su korisne i za regulisanje, odnosno tolerisanje emocija.
4. Ljutnja je često u osnovi depresije. Ljutnja može biti teška emocija sa kojom se nosite, ali to je zapravo prirodna ljudska reakcija na frustracije. Ukoliko se ne bavite besom direktno, veće su šanse da ga “aktivirate” u sebi. Važno je da sebi dozvolite slobodu da u potpunosti osetite svoja osećanja, ali da se u isto vreme oduprete onom tipu ponašanja koje može biti štetno po vas. Prepoznajte i prihvatite ljutnju na zdrav način, koji oslobađa emocije, ali ne dopustite da kulja u vama i da se pretvori u “napad” na vas lično, vaše zdravlje i organizam.
5. Depresiju podstiče kritičar u vama. Svi imaju unutrašnjeg kritičara, a za ljude koji su depresivni ovaj unutrašnji glas može imati moćan i destruktivan uticaj na stanje uma, i dodatno “hraniti” njihovu iskrivljenu sliku o sebi. Na primer, “Isuviše sam debeo/debela da napustim kuću”, “Tako sam glup/glupa”, “Niko me nikada neće hteti”, “Nisam sposoban/sposobna da budem srećan/srećna” i tome slično. Kritički unutrašnji glas, potom, može izazvati destruktivne oblike ponašanja: “Stalno ću sedeti kod kuće da me niko ne vidi”, “Ako pojedem još jedno parče torte, osećaću se bolje”, “Neću ni da pokušavam za taj posao, kad znam da ga neću ni dobiti”. Zarad uspeha borbe protiv depresije suočite se sa ovim unutrašnjim neprijateljem, osvrnite se na prošlost da utvrdite odakle potiču ti destruktivni stavovi, kako ove misli utiču na akcije koje preduzimate u životu, i kako onim što ćete učiniti možete osporiti ovaj “glas” u vama.
6. Postoje aktivnosti koje možete preduzeti da ublažite depresiju. Jedan od najgorih simptoma depresije je osećaj beznađa. Fajerstounova, koja se svakodnevno susreće sa klijentima koji pate od depresije, proučila je i izdvojila nekoliko bazičnih akcija koje bi trebalo preduzeti u borbi protiv ovog poremećaja: prepoznavanje i izazivanje svog “unutrašnjeg kritičara”; identifikovanje i osećanje svog besa; angažovanje u fizičkim aktivnostima; društvena aktivnost i druženje sa ljudima; praktikovanje stvari u kojima ste nekada uživali, čak i ako vam sada nije do toga; gledanje komedije ili smešnih šou-programa; odbijanje da kaznite sebe jer se osećate loše; odlazak kod stručnog lica – terapeuta.
Važno je da ljudi koji se bore sa depresijom imaju razumevanje za sebe i da preduzmu sve potrebne mere za prevazilaženje ovog stanja, uključujući i traženje pomoći. Bez obzira na to šta vaš kritički unutrašnji glas može reći, situacija je daleko od beznadežne. Postoji dobra, dostupna pomoć i mnogo aktivnih načina lečenja.
Sandzakahaber / izvor: bizlife.rs