Agencija UN za borbu protiv side saopštila je povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv side, da je 2014. godine registrovano 36,9 miliona ljudi, pretežno u Africi, koji žive sa sidom.
Od 2000. i 2014. zaraza se proširila za 30 odsto u regionu istočne Evrope i centralne Azije, kao za 26 odsto na Bliskom istoku i severnom delu Afrike, navodi se u izveštaju.
Stopa smrtnosti vezana za sidu smanjena za 42 odsto od 2004. godine kada je zabeležen najveći broj smrtnih slučajeva od side.
UNAIDS strahuje od povratka epidemije ako zemlje ne učine više protiv širenja infekcije, ali i navodi da se broj registrovanih novoinficiranih smanjio za 35 odsto između 2000. i 2014. godine.
U Srbiji oko 3.000 osoba živi sa HIV-om i AIDS-om i taj broj se svake godine povećava, a procene su da u našoj zemlji još najmanje toliko osoba ni ne zna da je inficirano HIV-om, saopšteno je danas.
Unija organizacija koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP) je u saopštenju izrazila nadu da će se država “ozbiljnije i sitematičnije pozabaviti prevencijom i pružanjem podrške osobama koje žive sa HIV-im i AIDS-om”.
U Srbiji je, kako tvrde, i dalje prisutan problem dijagnostike, zbog nedostatka testova i komponenti odnosno repromaterijala za rad aparata za CD4, PCR i test rezistencije.
“Ako ne počnemo da se bavimo uzrokom i rešavanjem tih problema, posledice će se veoma teško sanirati”, poručuje USOP u saopštenju.
Njihova je primedba da država u prethodnih godinu dana nije sagledala mogućnost uvođenja savremenijih, manje toksičnih lekova iz palete antiretrovirusne (ARV) terapije na pozitivnu listu lekova, te da društvo nije napredovalo u odnosu na prethodni period kada je reč o diskriminaciji obolelih.
O tome, kako navode, govore i rezultati projekta “Monitoring ljudskih prava osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om”, koji finansira Delegacija EU, a sprovode Dobrotvorna fondacija SPC “Čovekoljublje” i Centar za orijentaciju društva.
Rezultati tog istraživanja pokazali su da je stotinu ispitanika koji su HIV pozitivni navelo čak 700 neprijatnih situacija u susretu s medicinskim osobljem u zdravstvenim ustanovama.
Monitornig medija u ovoj godini, u okviru istog projekta, pokazao je da se štampa i internet portali u Srbiji HIV pozitivim osobama bave isključivo kao statističkim podacima, a da je izvor informacija uglavnom zdravstveni sektor.
“Najnoviji izveštaji Povrenika za zaštitu ravnopravnosti govore da su osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om deo srpskog društva koje najčešće doživljava neki vid stigme i diskriminacije”, navodi se u saoštenju.
USOP je naveo i da član 25 Krivičnog zakona stigmatizuje i diskriminiše osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om, kao i da nije napisana Strategija o HIV infekciji i AIDS-u Srbije, iako prethodna, koja se odnosila na period od 2011. do 2015. godine ističe.
U saopštenju se kritikuje i Republička komisija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i borbu protiv AIDS-a, jer se, kako navode, nije sastala više od dve godine i to zato što njeni više nisu na tim funkcijama, a da nova komisija nije u međuvremenu formirana.