Danas su 22 godine od NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojoj je tokom neprekidnih 78 dana vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo između 1.500 i 3.500 ljudi, a povređeno više od 12.000 ljudi.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od kojih 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intervencije teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Povodom godišnjice NATO agresije predsednik Aleksandar Vučić poručio je juče u Lajkovcu da je obaveza Srbije da oprosti, ali i da nikada ne zaboravi.

Zato ćemo, kazao je, gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju.

Zbog pandemije korona virusa prošle godine nije bilo centralnog obeležavanja početka NATO agresije, a danas će u Kombak dvorani biti održan prigodni program.

„Sećaćemo se naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo zato što su čuvali zemlju i branili njene granice”, poručio je predsednik prensoi Tanjug.

U Srbiji je centralno obeležavanje ovog datuma počelo 2015. godine, a početak NATO agresije do tada je nazivan „bombardovanjem”, dok su se cveće i venci polagali u organizaciji lokalnih vlasti na spomen obeležjima poginulih širom zemlje.

Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO na Srbiju je izvedena pod nazivom „milosrdni anđeo”, a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

NATO agresija je okončana 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

NATO je Srbiju napao bez odobrenja SB UN.

Politika