Porodice žrtava tužile su Srbiju 2007. zbog njene podrške VRS i odgovornosti za nesprečavanje ovog monstruoznog zločina, kao i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja sukoba u BiH. Posle više od šest godina suđenja, tužba je odbijena sa obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio u Sjeverinu.
Evropski sud za ljudska prava je 2019. odbio da razmatra predstavku koju su uputili članovi porodica, jer, kako je rečeno, zločin se desio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Žene u crnom i Sandžački odbor svedoče kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravičnog obeštećenja.
“Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava”, navodi se u saopštenju ove tri nevladine organizacije.
Kako ukazuju, jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, “što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama”.
Takođe, Žene u crnom organizovale su danas u centru Beograda mirovnu akciju “Pamtimo zločin u Sjeverinu”.
Povodom 29.godišnjice zločina u Sjeverinu, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva i Ženski glas – Priboj saopštili su da je žalosno da institucije Srbije ne tretiraju ubijene kao civilne žrtve rata samo zato što su ubijeni na teritoriji druge države.
“To je nedopustivo i sramotno, jer Sjeverin nam jasno pokazuje da slučaj otmice nije bio nikakav unutrašnji rat u Bosni i Hercegovini, nego otvorena agresija prema osobama druge etničke pripadnosti. Nije bilo važno čiji ste državljanin nego kako se zovete. Zato smatramo da ove žrtve treba da dobiju status kakav zaslužuju, a članovi njihovih porodica podršku i novčanu naknadu Srbije”, ukazuju iz UKID-a i Ženskog glasa.
I Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je danas od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.
Podsetimo i na to da je u ponedeljak, 18. oktobra, obeležena 30. godišnjica od zločina u hrvatskom selu Lovas.
Komemoraciji su prisustvovale i Žene u crnom, koje su u saopštenju podsetile da su od 10. do 18. oktobra 1991. pripadnici JNA, uz pomoć pripadnika Teritorijalne odbrane, lokalne civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica „Dušan Silni“ i „Beli orlovi“ vršili ratne zločine u Lovasu u kojima je ubijeno 70 hrvatskih civila.
Suđenje za ove zločine počelo je 17. aprila 2008. U prvostepenoj presudi donetoj 26. juna 2012. godine optuženi su dobili kazne između 20 i četiri godine zatvora. Apelacioni sud je u decembru 2013. ukinuo presudu i suđenje vratio na početak. U ponovljenom postupku, Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. presudu kojom je osmoricu optuženih proglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina.
„Pravda za žrtve zločina u Lovasu nije zadovoljena budući da sudsko veće nije učinilo ništa da svojim presudama porodicama preživelih i žrtvama vrati njihovo dostojanstvo“, istakle su Žene u crnom.
Preuzeto: danas.rs
