Za otklanjanje posljedica poplava u Srbiji, na donatorskoj konferenciji u Briselu prikupljeno je 995 miliona eura, a za Bosnu i Hercegovinu 809 miliona. Predstavnici 23 međunarodne organizacije i 60 zemalja obećali su da će dostaviti ovu sumu, piše B92.
Kako saznaje B92, skoro 900 miliona eura su zajmovi, a od Evropske unije Srbija će dobiti 80 miliona eura bespovratnih sredstava.
Cifra od 1,8 milijardi eura pomoći za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koja je danas pomenuta na donatorskoj konferenciji je impozantna, ali je treba uzeti s rezervom, kaže ministrica za evropske integracijeJadranka Joksimović.
Joksimovićeva je objasnila da samo manji dio spomenute sume predstavlja svjež novac.
“Moramo da razdvojimo direktne donacije od kredita i da vidimo uvjete pod kojima ćemo te kredite dobiti”, rekla je ona.
Izvještači iz Brisela s donatorske konferencije za pomoć Srbiji i BiH javljaju preko društvenih mreža o do sada prikupljenim sredstvima.
Prenosimo koliko je koja zemlja i organizacija navela da će dati novca za pomoć područjima stradalim u majskim poplavama.
Slovačka: 260.000 eura do sada, daje još 400.000 (na pola između BiH i Srbije).
Kanada: 800.000 dolara do sada, 400.000 do sada za Save the Children.
Mađarska: još 1 milion eura za BiH i Srbiju.
Švicarska: za poplave 11.8 miliona eura.
Hrvatska: važna regionalna perspektiva, paradoksalno katastrofa nas je povezala, dat će 1.350.000 eura za poplave uglavnom u BiH.
Češka: 400.000 eura za energetiku (oko milion kad se sabere vlada i NVO).
Grčka: već dali 100.000 eura za BiH, 200.000 Srbiji.
Rumunija: do sada 200.000 eura, dat će još 100.000 dolara.
Turska: do sada 3 miliona dolara za BiH, 200.000 dolara za Srbiju. Još 2 miliona dolara za BiH i 1.300.000 za Srbiju.
Bugarska: do sada dali nekoliko stotina hiljada, dat će još 50.000 eura za BiH, isto toliko za Srbiju.
Alžir: već dali 500.000 za BiH i toliko za Srbiju.
Austrija: do sada dala više od 4 miliona eura za obje zemlje za 2014 godinu.
Azerbejdžan: do sada 1 milion dolara za obje zemlje, odlučuju da li će da realiziraju dodatne zahtjeve od BiH i Srbije.
Danska: dat će 7 miliona eura za sljedeću godinu.
Kina: nije navedena cifra
Indonezija: 100.000 za BiH i isto toliko za Srbiju.
Italija: 2 miliona eura za obje zemlje.
Japan: do sada 300.000, dat će po 5 miliona eura svakoj zemlji bazirano na planu za rekonstrukciju i zahtjevima prema Japanu.
Maroko: 200.000 dolara da podijele dvije zemlje.
Norveška: Ukupno oko 9 miliona eura za obje zemlje.
Albanija: 200.000 eura, po pola svakoj zemlji kroz grantove.
Švedska: samo za poplave po 2 miliona eura za obje zemlje.
SAD: 16,5 miliona dolara.
Velika Britanija: 2 miliona fontu, dogovorit će se s vladama za šta.
Makedonija: dali do sada po 100.000 eura, za BiH, Srbiju i Hrvatsku, dali više od 100 hiljada eura za određene organizacije.
Kosovo: nude ljudske resurse i ostalu pomoć.
Među najvećim donatorima je bila Evropska banka za obnovu i razvoj koja je Srbiji već stavila na raspolaganje preko 300 miliona eura za obnovu javnog sektora, a Bosni 58 miliona eura, dok je objema zemljama odobreno još po 100 miliona eura za potrebe malih i srednjih općina u otklanjanju posljedica poplava.
Evropska investiciona banka je na konferenciji saopćila da je za Srbiju odobreno 170 miliona eura, a za Bosnu 90 miliona eura, Međunarodni monetarni fond je najavio 95 miliona za Bosnu, Svjetska banka, pored ostalog, 200 miliona eura pozajmica Srbiji za mala i srednja poduzeća, 100 miliona za obnovu energetike i poljoprivrede, kao i 200 miliona BiH za srednja i mala poduzeća, Razvojna banka Savjeta Evrope je Bosni odobrila pozajmice od 69 miliona, a Srbiji u visini od 32,5 miliona za podršku malim i srednjim firmama.
Međunarodna finansijska korporacija, članica Svjetske banke, je odobrila zajedno Srbiji i BiH 370 miliona za obnovu infrastrukture i privrede. Kako je na kraju donatorske konferencije rekla komesarka za vanredne situacije Kristalina Georgieva, sredstva je obećalo više od 80 zemalja i međunarodnih organizacija.
Premijerka Slovenije Alenka Bratušek izjavila je ranije da će od osiguranih sredstava jedan trećina biti donacije, a ostalo povoljni zajmovi, javila je agencija STA.
Izvor: Radiosarajevo