Proslavljeni glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić prvi put je za Nedeljnik detaljno govorio o svojim politički stavovima i naveo da još nije video konkretizaciju vizije Aleksandra Vučića.
“Zasad primećujem da se mnogo trudi, da želi da nam dokaže da je čovek s vizijom. U startu to može da bude sumnjivo, kad neko mnogo priča: “Ja sam čovek s vizijom, ja sam pošten čovek.” Još nisam video konkretizaciju te njegove vizije, možda je još rano. Vidim da postoji, ili me makar on sam stalno ubeđuje da je ima, ali još je ne prepoznajem sasvim. Za sada me ubedio svojim rečima i energijom, ali voleo bih da me što pre ubedi i svojim delima”, rekao je Bjelogrlić.
Na pitanje šta bi savetovao prvom potpredsedniku Vlade, Bjelogrlić kaže:
“Vučiću, kad ostaneš sam sa sobom, upitaj se kako želiš da te pamte: kao najmoćnijeg Srbina ili kao najvećeg reformatora s početka dvadeset prvog veka. Ako misliš da su te dve stvari neodvojive, mislim da ćeš pogrešiti kao i mnogi pre tebe. Kako si video, postati najmoćniji u Srbiji nije mnogo teško. Reformisati srpsko društvo je mnogo teži, dugotrajniji, rizičniji i nepopularniji posao.”
On je ocenio da su smešna poređenja Vučića i ubijenog premijera.
“U ovom vremenu tabloidiotizacije ta paralela između Đinđića i Vučića postoji, ali to zaista nema nikakve veze. Niti je isto vreme, niti su to isti ljudi, niti su isti problemi. A zašto je bitno da li liče? Zašto bismo ih poredili? Sve se promenilo u Srbiji od te 2003.”, rekao je Bjelogrlić koji jedino žali što nije prihvatio Đinđićev poziv da se uključi u politiku.
“Gledajući s ove vremenske distance, mislim da sam odbio jedinog kojeg je trebalo da prihvatim. Zoran me nekoliko puta zvao, i uvek bio konkretan. Poslednji put mi je rekao: “Dođi, bićeš u Glavnom odboru ili Predsedništvu DS. Biraj. Voleo bih da si kod mene.” Odgovorio sam mu da me ne zanima politika”, ispričao je Bjelogrlić i dodao da je Đinđić bio užasno pragmatičan čovek i veoma veliki filozof.
“Đinđić je bio neko ko je znao komplikovanost života da pretvori u praksu. Nažalost, anarhista koji nije mnogo verovao u institucije sistema. Niko ne zna kakva bi bila njegova ili sudbina Srbije da je ostao živ. Život je tako namestio da će Zoran, s nesrećnim krajem, ostati upamćen kao neponovljiv. Blesak posebnosti”, ocenio je Bjelogrlić.
On se kritički osvrnuo na odluku njegovog prijatelja i reditelja Srđana Dragojevića da prihvati poslanički mandat SPS.
“Nekako mi to okruženje u parlamentu ne ide uz njega. Dragojević je veći od svih njih. Pozicija poslanika nije degradirajuća, ali kad se setim Dragojevića kao pankera, kao čoveka koji je devedesetih otresito, često i bezobrazno znao ljudima da govori u lice, izgleda mi kao da su divljeg vepra ukrotili i stavili u taj skupštinski kavez. Više bih voleo da to nije uradio”, bio je iskren Bjelogrlić za Nedeljnik.
On je pred premijeru “Montevideo, vidimo se”, ocenio da su oba dela tog filma neka vrsta žala za tom građanskom Srbijom, koja je nestajala pred našim očima.
“Mnogo mi je žao zbog toga, jer sam tokom svojih 50 godina imao prilike da upoznam i zavolim tu Srbiju. I često se pitam koliko sam i ja tom nestanku doprineo. Ulazeći u zrele godine pitao sam samog sebe mogu li da budem bolji, kako to da uradim. Tragajući za odgovorom, otišao sam u tridesete kako bih potražio korene te bolje Srbije”, rekao je Bjelogrlić.
On je ocenio da se Srbija pretvorila u Vladičin Han Evrope i dodao da su nam danas kao naciji ponos i inat potrebniji nego ikad.Govoreći o ulozi glumaca u drštvu, on je naglasio da je za njega najtužnija slika koju pamti bila kada je video kako se kulturna elita koja je ustala protiv Miloševića pretvorila u scenografiju i statiste Tadićevih nastupa.
“Meni je to bilo poražavajuće. To je taj momenat kad kulturna elita veruje da preko partija i političkog života može bolje da ostvari sebe, a ne kroz ono što radi. Ali ja u to ne verujem. Verujem da možemo to sve da promenimo samo kroz svoju profesiju. Ono što nama fali jeste da se po raznim nivoima društva dobro organizujemo. Partije su se odlično organizovale i tačno znaju šta hoće. Ali društvo se nije organizovalo kako da te političke partije nateramo da rade u našu korist”, rekao je Bjelogrlić.
“Ti politički umetnici ne samo da su sebe unizili, nego su ubedili i Tadića da su oni samo njegova scenografija. Time su njemu učinili medveđu uslugu, jer on više nije morao da razmišlja o njihovoj podršci. Oni su na jedan telefonski poziv njegove sekretarice dolazili. Onda je on pomislio da više ne mora da brine, da je ta njihova podrška bezrezervna. I prevario se, naravno. I izgubio je izbore”, ocenio je Bjelogrlić u intervjuu za Nedeljnik.
On je izrazio želju da snimi film i seriju o Nemanjićima, posebno ako su Hrvati snimili seriju o svojim kraljevima.
“Srbi su kao narod privilegovani da prave istorijske filmove i serije. Imam jednu rečenicu koju sam spremao da izgovorim u Hrvatskoj, a ne u Srbiji. Ali ‘ajde, reći ću je vama. Neko me je privatno pitao šta mislim o seriji “Hrvatski kraljevi”. Odgovorio sam da je to isto kao da me je pitao šta mislim o švedskom bureku ili turskoj pici. Hrvatska i kraljevi imaju veze isto koliko Švedska i burek. Ali eto, Hrvatska ima seriju o svojim kraljevima, a Srbija nema seriju o Nemanjićima. I izgleda da će Švedska pre napraviti burek nego Srbija tu seriju”, rekao je Bjelogrlić i zaključio da je Emir Kusturica sigurno najznačajnija pojava u našem filmskom svetu dugi niz godina.
sandzakhaber / izvor: Nedeljnik