Bivši trener Novog Pazara Mihailo – Miki Ivanović je vodio skoro sve domaće klubove osim Crvene zvezde i Partizana, a 30-godišnje trenersko iskustvo obogatio je boravkom u Severnoj Koreji, na klupi „25. aprila“.
– To je malo bajkovita priča, kao iz filmova. Dobar prijatelj me je pitao da li hoću da idem u Severnu Koreju i ja mu kažem da hoću. Uopšte nisam mislio da to može i da se ostvari. Otišao sam u neizvesnost, ništa nisam znao, ni klub koji ću voditi. Na sreću, u Pjongjangu je bio i naš odbojkaški trener Branislav Moro, koji mi je pomogao – priča Ivanović za “Blic”.
Kao tek drugi naš trener u ovoj državi, doživeo je brojna iznenađenja.
– Tamo nema lige, igra se šest turnira godišnje, a moj klub je vojni, najpopularniji i iza njega stoji šef države Kim Džong Un. Deset dana od dolaska imao sam prvu utakmicu. U međuvremenu mi je selektor reprezentacije trajno uzeo 10 najboljih igrača, kad odu u nacionalni tim više se ne vraćaju. Mi odigramo meč i pobedimo sa 2:0, i tek onda su mi rekli da je to bilo finale i da smo osvojili jedan od turnira.
Zanimljivo da je njegov dolazak odobrio lično Kim Džong Un.
– Svi njegovi najbliži saradnici, oficiri, bili su u klubu. Znam da je Kim zainteresovan za sport, posebno za fudbal i rekli su mi da je lično potpisao papir da ja mogu da dođem kao trener. Jedan od razloga zašto je to uradio je taj što sam iz Srbije. Na utakmice nije dolazio.
Kim Džong Un
Ne krije da je uživao tokom boravka u Severnoj Koreji.
– Mnogo je drugačije i interesantnije od svega što se predstavlja i što se zna, a malo se zna. Ne mogu to da uporedim sa našim životima. Pjongjang je prelep grad, verovatno je srušeno sve što je bilo staro jer izgleda kao nov grad. Podseća na Novi Beograd sa širokim bulevarima i visokim zgradama. Kroz centar prolazi reka Dedong sa mnogo ostrva i na svakom od njih su stadioni, svi sa veštačkom travom osim jednog, a Nacionalni je prelep i prima 144.000 ljudi. Na periferiji je jedan od najvećih zooloških vrtova na sveta, pet sati sam proveo i četvrtinu nisam obišao.
Ipak, jedan utisak je posebno izdvojio…
– Neverovatno je koliko vole svoju zemlju, za njih postoji samo Severna Koreja i ništa drugo. Neverovatno su disciplinovani. Vrlo je čudna zemlja, naklonjena nama iz davnih vremena otkad je Tito bio maršal stare Jugoslavije, pa su se vladari posećivali ranije.
Ivanović je bio oduševljen fudbalskim znanjem koje poseduju.
– Talentovani su, sjajni tehničari. Imaju problem sa kondicijom jer se pripremaju šest puta godišnje i odigraju osam-devet utakmica za mesec dana. Ne leče se adekvatno, to je kao u srednjem veku, uopšte nemaju mašine za oporavak. Kad sam rekao jednom da hoću da ih šaljem u led, nisu mi dali da se ne razbole. Ne znam koliko bi nas lako dobili Zvezda i Partizan, a ostale naše superligaše bismo mogli da pobedimo.
Voleli su ga zbog uspeha i dva osvojena trofeja.
– Igrači su me bacali u vazduh kada smo osvojili drugi turnir. Kapiten mi je tražio da se vratim na teren posle finala, zvali su me navijači i čim su me videli, počeli su da skandiraju: “Srbija, Srbija”. Lep osećaj, prija i zbog zemlje iz koje sam došao
Doveo Milka Đurovskog u Partizan
Ivanović je otkrio zanimljivu priču oko transfera koji je 1986. potresao Jugoslaviju.
– Prvi sam znao da Milko Đurovski hoće u Partizan i to kažem generalnom sekretaru kluba Špiri Sinovčiću, on će meni: “Miki, nemoj da me lažeš”. Onda mi kaže da viđanje zakažemo kod mene u redakciji “Sporta”, gde sam radio kao novinar, u pet po podne kad nema nikog. Tu su se dogovarali, nisu verovali i dalje da je to sigurno, pa je na kraju Milko došao kod mene kući i tu potpisao.
“Ćilibon”, “palbon”, “kubon”
Ivanović nije uspeo da savlada jezik za pet meseci u Severnoj Koreji, ali zna brojeve.
– Zvao sam ih po brojevima, “ćilibon”, to je sedmica, on mi je bio najbolji igrač, “palbon”, “kubon”. Golman se kaže “muncik”. Jedan vezni igrač je fantastičan, ali kad se povredio, umesto sedam dana, proveo je dva i po meseca u bolnici.
Izvor: Blic
