Šest civilnih organizacija iz Beograda pozvalo je danas na protestnoj akciji, povodom obilježavanja 19. godišnjice genocida u Srebrenici, predsjednika Srbije da 11. juli proglasi Danom sjećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše, tako što će se proglasiti krivičnim djelom.
Nekoliko desetina aktivista NVO Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Žene u crnom, ispred zgrade Predsjedništva Srbije danas u podne održali su protestnu akciju “11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici”.
Oni su tokom jednosatnog stajanja, uz obezbjeđenje velikog broja pripadnika policije, nosili transparente na kojima je pisalo: „Solidarnost“, „Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!“, „Odgovornost“, „Don`t want to be a shadow, want a witness“, „Nacionalizam ubija“.
Predstavnici NVO su u pismima upućenim državnom vrhu Srbije i proglasu koji su danas pročitali, izrazili uvjerenje da će institucije države Srbije, a na prvom mjestu predsjednik Republike Srbije, uvažiti odluke međunarodnih sudova, jer, kako je istaknuto, kontinuirano negiranje, prećutkivanje i relativizovanje genocida predstavlja upravo kršenje odluka međunarodnih institucija pravde.
“Da i na delu želite da pokažete da Vam je stalo do dobrosusedskih odnosa, pravednog mira i poverenja u regiji i da imate političku volju i moralni kapacitet da genocid u Srebrenici nazovete genocidom i time uvažite žrtve, ali i vaše sugrađane i sugrađanke koji su iskazali saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida”, istaknuto je u pročitanom proglasu.
Uz podsjećanje da je ovaj zahtjev podržalo više od 100 nevladinih organizacija iz čitave Srbije, a i tadašnji i sadašnji predsjednik Srbije su se o njega oglušili, navodi se i da je Narodna skupština Republike Srbije donijela 31. marta 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali nije proglasila 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.
“Stoga, i ove 2014. zahtevamo da 11. juli proglasite Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše, tako što će se proglasiti krivičnim delom”, poručeno je na skupu kao i ranije upućenom pismu gdje je izraženo ubjeđenje da će ispuniti zahtjeve i postupiti kao odgovorni predsjednik Republike Srbije, kao odgovorna Vlada Republike Srbije i kao odgovorna Narodna skupština Republike Srbije.
Predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonić je, obraćajući se novinarima, rekao da je u ovom momentu u Srbiji bitno proglasiti Dan sjećanja na genocid u Srebrenici zbog naslijeđa iz svega onoga što su pojedinci radili u prošlosti.
„Čak i zbog onih koji su bliski sadašnjoj vladi. Ta simbolika je važna u ovom trenutku. Ne postoje dve nego jedna Srbija koja jasno osuđuje genocid u Srebrenici i to isto zahtevamo od najviših državnih organa“, poručio je on.
Staša Zajović iz Žena u crnom je ocjenila da sada u Srbiji ne postoji politička volja za raskid sa, kako je rekla, teretom zločinačke prošlosti i da zato ne postoje spoljašnji pritisci te da Srbijom šeta trista onih koji bi mogli biti osumnjičeni za ratne zločine.
„Nalazimo se u Srbiji, u prostoru nekažnjivog nasilja, budući da ni jedna od fašističkih organizacija nije zabranjena. Fašizam se ne može podvoditi pod slobodom prava na toleranciju, fašizam je poziv na eliminaciju i linč i to smo mi iskusile“, rekla je Zajović, najvivši da će nastaviti da vrše pritisak na državu u cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza u vezi genocida u Srebrenici i odgovornosti branitelja i braniteljki ljudskih prava.
„Borba protiv zaborava, borba za pamćenjem i borba protiv kontrole onih koji žele da ućutkaju glasove nas koji se borimo za dostojanstvo žrtava je borba za vlastito dostojanstvo“, ukazala je Staša Zajović.
Edvin Kandaćudić iz Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije iz Sarajeva je naglasio da ni Bosna i Hercegovina kao ni Srbija nisu usvojile odluku da je 11. jul zvanični datum obilježavanja genocida u Srebrenici i da na neki način u politici poricanja genocida učestvuju i BiH i Srbija.
„Ako se politika ne može ujediniti oko jedinstvenog mišljenja, onda se može ujediniti civilno društvo da se ne smiju zaboraviti zločini koji su se dogodili u prethodnom ratu, jer smo imali zločine iz prethodnih ratova koji su se ponovili strašnije“, ukazao je Kandaćudić.
Selma Hadžihalilović iz feminističkog pokreta je navela da će sutra, na dan dženaze u Potočarima, plakati sve nadajući se da njihove zajedničke aktivnosti neće prestati.
„Smoći ćemo snage da na ovom prostoru jednoga dana zavlada mir, tolerancija i poštivanje ljudskih prava“, poručila je ona.
Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite! predstavlja višegodišnju kampanju koju su pokrenuli Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Žene u crnom, februara 2009. godine, nakon što je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu, kao Danu sećanja na genocid u Srebrenici.
Radiosarajevo.ba