Zukorlić i eksministar bez portfelja Ugljanin priređuju paradu Zelene garde. Samo su im falile oznake SS handžar divizije
Povodom postavljanja ploče poznatom ratnom zločincu i osvedočenom fašisti, Aćifu Hadžiahmetoviću – Bljutu, reagovao sam u nekim medijima u avgustu 2012. godine. Naveo sam činjenice o zločinima koje je Hadžiahmetović počinio, zbog kojih se ne bi trebalo i ne bi smelo to raditi, u zemlji koja baštini antifašističke tradicije. Ploču su postavili Esad Džudžević (sada Džudžo), predsednik Bošnjačkog saveta u tehničkom sastavu, i Muhedin Fijuljanin, tadašnji državni sekretar u ministarstvu prosvete. Ploča i danas stoji.
A evo, sada, dve godine nakon toga, muftija Zukorlić i eksministar bez portfelja Sulejman Ugljanin priređuju paradu Zelene garde. Samo su im falile oznake SS handžar divizije, za koju je Aćif regrutovao Bošnjake. Kako to da je za Muratovića fes sada tradicionalna bošnjačka kapa, a čini dovu (molitvu) onome koji je tu kapu zabranio i hapsio one koji su se opirali da je skinu? Imalo je dosta znakova i lepih stvari koje su se mogle prikazati kao performans, a ne uniforma handžar divizije.
Muftija Zukorlić je najpre tvrdio da je na Hadžetu streljano 2.500 Bošnjaka, sada je to sveo na nekoliko stotina. Ali nisu tamo streljani Bošnjaci već saradnici okupatora – policajci, špijuni, žandarmi, gestapovci i drugi tipa Zena Zukorlića, Huska Dražanina, Lorenca, Husa Rašljanina, Sabita Džanefendića, Ahmeda Dace i njegovih sinova – oficira SS divizije „Skender beg” i drugih pod čijim su batinama podlegli Manjo Ćorović, Ramiz Koca, Rada Petrović, Meho Alibašić i drugi. Tu su i Klemperovi komandosi: Izet Pećanin, Džemail Jablaničanin, Mehmed Osojac, Nazim-Naki Čarovac , i drugi koji su, pod feredžama ušli u Prijepolju 1943. godine i pobili sve ranjenike i osoblje partizanske bolnice. Tu su i oni koji su pomagali Biku Dreševiču da pobije sedmoro Hamzagića i Agovića u Tutinu oktobra 1944. godine. Da na Mađarama obesi Aličkoviće i Šemsudina Mujezinovića. Tu su i kapobande koje su pljačkale i palile srpska sela. Tu su i ostaci četničkih bandi kao što su bili: Staljeta, Gembeš, Pero i drugi, kojih je bilo sve do 1953. godine, kada su likvidirani.
Takozvana Islamska zajednica u Srbiji je paraverska zajednica. Ovu zajednicu je osnovao Sulejman Ugljanin, koji je doveo Muamera Zukorlića. Pre toga je postojala Islamska zajednica Srbije na čijem čelu je bio rahmetli hafis Avdulah Kačapor, kojeg su Ugljanin i Zukorlić proglasili špijunima Udbe. U ovoj zajednici, odnosno u njenim organima nema ni jednog vernika iz džemata. Prema Medinskoj povelji postoji, Zajednica vjernika islama. U toj zajednici je osnovna ćelija Džemat, koji delegira svoje predstavnike u sve organe zajednice. U islamu nema sveštenstva. To muftija dobro zna, ali su se oni konstituisali u svojevrstan birokratski aparat koji ništa ne ostavlja za Ahiret. Imaju svoje medije, obezbeđenje, teretane, streljane i drugo. Oni su doveli vehabije kojih nikada u Novom Pazaru ni u Sandžaku nije bilo. U svemu tome, kod građana vlada uverenje da im viša vlast zdušno pomaže.
Muftija Zukorlić je postao paralelna vlast u Novom Pazaru koja vrši samovlašće. Zauzima ono što smatra da joj treba. Bespravno gradi i uzurpira pola gradskog trga. Policija se ne meša. Pre nekoliko dana u Novom Pazaru su boravili ministar unutrašnjih poslova i direktor policije Srbije i izjavili su da se neće mešati, odnosno da policija neće asistirati kada je reč o vakufskoj imovini. A ovde je reč o tipičnom samovlašću koje je zabranjeno u svakoj državi. Policija mora asistirati kada je u pitanju sprovođenje odluka sudova i drugih državnih organa. Ne može ona prati ruke kao Pontije pilat nad Hristom. Ukoliko Ugljanin i Zukorlić ovako nesmetano nastave, nisam siguran do čega će to dovesti. Zato apelujem da sudovi i drugi državni organi odgovorno rade svoj posao, da tačno utvrđuju ko je baštinik i koje imovine. Zgrada u kojoj je sada fakultet za islamske studije podignuta je 1935. godine. U njoj su bile smještene: Šerijatski sud, Muftijstvo, Sreski mearifski vakufski odbor, i Muslimansko dobrotvorno društvo Merhamet. Ja sam bio pitomac Merhameta i to dobro znam.
Advokat u penziji
Ramiz Crnišanin
