Planirana ili ne, rekonstrukcija lepotice i ponosa svakoga Pazarca Arap džamije, započeta je nešto pred Ramazan, valjda, smatraju efendije, a kaže se i u predavanjima, tada šejtan miruje.
Mađutim, iako šejtan miruje, neimarima pod džubetom baš i neće tako lako proći uništavanje bošnjačkog kulturnog i verskog identiteta dopušteno uz namig iz Beograda jer se građani uveliko pitaju šta kako i gde…
Ubeđeni da se građani buniti neće, jer su džamiju prethodno zatvorili a hodžu iz iste isterali i proterali za Luksemburg, jer je imao “pojak” džemat, naši velikodostojnici došli su na ideju da “rekonsktruišu” džamiju i to baš u mesecu Ramazanu.
Ne behoše spori, odmah se dohvatiše traktora i lopata (a čega bi oni drugo) te kopaše nešto i izbacivaše prethodno šut neki u avliji gde su mezarevi stotinama godina (istih mezara je bilo i u drugim džamijama koje su “rekonstruisane” niko ne zna šta bi sa njima ni dan danas) nakon toga, poisteravaše sve iz vakufskih lokala i na kraju skidoše “ćeremidu” a džamija i njeni zidovi ostadoše nezaštićeni.
Ćeremida, stara stotinama godina, gde će završiti jer ima veoma veliku istorijsku ali i finansijsku vrednost to niko ne zna. Jer, u ovakvim “restauracijama” a eno najlepši primer džamije Velide u Sjenici koju radi “Tika” svaki komad se čuva i glanca. Naši “grditelji” ćeremidu potovariše na prikolicu IMT traktora i oteraše, verovatno je do sada završila kod nekog ko zna njegovu vrednost – možda kod Kusturice u Drvengrad ili Andrićgrad.
Tako isto, ako se sećate onih starih vrata sa Altun Alem džamije koja ih eno u jedom pazarskom lokalu, čovek ih sačuvao da ih ovi ne bace.
Po čaršiji kolaju priče, da talali od zamrznutog muftije i bliski mu saradnici, idu okolo kod vlasnika zlatara i nude im besplatnu rekonstrukciju lokala sa dodatkom “podrumom” za potpis radi podizanja novih i širih.
Plan je, kako se priča, da na prvom spratu bude izgrađen tržni centar sa lokalima i podrumima, a na drugom da bude džamija. Projekat još niko video nije pa se ne može sa sigurnošću reći da li je zaista to plan ili nije.
No, postoji jedna stvar koja nikome nije jasna, a to je, šta radi ovaj “odmrznuti” muftija Dudić u trenutcima dok se džamija renovira i dok joj se zidovi natapaju vodom? Ne znate? Pa pomera vreme iftara, prodaje vaktije. Šta će veselik – živ bio ne pitao se. Dobar je to čovek nemojte da ga krivite. Tutinac jeste, ali je naš i mi ga ne damo! A, da li će odgovarati pred Bogom? Tu ga sačuvati ne možemo. A, potpisao je, nije da nije, i izjavu je dao i to pred Erdoganom, projekat o rekonstrkuciji stare čaršije koji će finansirati TIKA.
Slagao je Dudić i Erdogana, al šta ćemo, nije do njega, ne pita se on ništa.
Jedno je istina, jedna po jedna, nestaju bez traga naše džamije i sve što podseća na nekadašnji duh naše čaršije, sve što podseća na istoriju i osmanlije. Da li je slučajno zapitajte se sami. Eno, najbolji primer Vam je rekonstrukcija Đurđevih stupova, gde ne može cigla ni blok, nego kamen iz Hilandara ili odakle li već, a sve to pod patronatom famoznog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, kojeg baš briga za džamije, čaršiju i Pazar.
M.S.