Posle poraza od Voždovca na svom terenu fudbaleri Novog Pazara praktično su se oprostili od Super lige. Najvažniju utakmicu ove sezone tim Plavih odigrao je najlošije od početka prvenstva, a ekipa koja u prvih sedam minuta primi dva gola i ne uputi nijedan šut u okvir gola za devedeset minuta, ništa bolje nije ni zaslužila od ispadanja.
Pazar na ovoj utakmici nije igrao, već je dremao, a njegovi fudbaleri su šetali tokom čitave utakmice.
Prosto je neshvatljivo koliko je ekipa loše fizički pripremljena i koliko malo trče fudbaleri u plavim dresovima, naročito ako se to uporedi sa igračima Voždovca na današnjoj utakmici.
O htenju, volji i zalaganju, izlišno je i govoriti. Igraci domaceg tima izgledali su kao da igraju prijateljsku utakmicu na Ramazanskom turniru. Nijedan jedini igrač nije pružio partiju ni u rangu drugoligaškog fudbalera, osim konstantno dobrog Aganspahića, koji se borio koliko je mogao, ali je bio skroz usamljen i odsečen od ostatka ekipe.
Ipak, ubedljivo najgori akter na terenu bio je trener Berber, koji je apsolutno sve pogrešio i upropastio sve čega se dohvatio. Ovde ne možete da analizirate koncepciju i formaciju, jer toga ni bilo nije.
Izmene, kao u većini slučajeva potpuno pogrešne i gotovo neobjašnjive, do te mere da se stekao utisak da se Berber bukvalno uči fudbalskom zanatu u Novom Pazaru. Verovatno bi se neki fudbalski početnik bolje snašao, kvalitetnije vodio utakmicu, pravilnije uočavao stvari na terenu i svakako blagovremeno vršio izmene. Trener Berber nema ništa što je potrebno za jednog superligaškog trenera, niti znanja, autoriteta, harizme, fudbalske drskosti. U najboljem slučaju on može da vodi neku kadetsku selekciju, koja nema imperativ ostvarivanja rezultata.
Pre Berbera,Pazar je napravio grešku dovođenjem trenera Bataka, najgoreg stručnjaka i još goreg čoveka, koji je ekipu katastrofalno pripremio tokom priprema u Antaliji, što se odrazilo na igre tokom celog prvenstva.
Žalosno je juče bilo posmatrati, gotovo amaterski trening fudbalera Novog Pazara pred ključnu utakmicu sa Voždovcem. Jedino što su uvezbavali igrači, a što je vredno pomena, su prekidi igre. I Pazar je primio gol upravo posle jednog prekida, nakon infantilne intervencije domace odbrane.
Eksperiment sa golmanom Rnićem je posebna priča. Potrebna je velika hrabrost, koja se graniči sa ludošću da date šansu golmanu u završnici prvenstva, koji vam je celu godinu presedeo na klupi.
Nezamislivo je da ste svakodnevno sa igracima na treningu, a da niste u stanju da primetite koliko su deficitarni sa fizičkom snagom i da ništa ne preduzmete da to izmenite i popravite.
Naravno, bilo bi nepošteno i pogrešno reći da su Batak i Berber jedini krivci za ispadanje iz Super lige. Glavni razlog treba tražiti u slabom igračkom kvalitetu ekipe koja je sastavljena u skladu sa finansijskim mogućnostima. Čak i igraci koji su dovedeni kao najveća pojačanja i koji su za pazarske prilike najviše plaćeni, nisu opravdali očekivanja. Tu se pre svega misli na Stoiljkovića čije se partije mogu oceniti čistom jedinicom, ili Mijića, koji osim dva postignuta evrogola apsolutno ništa pokazao nije. Sa dva takva promašaja u prelaznom roku, ovakav ishod je bio neizbežan.
Ovde se nećemo osvrtati na pojedine sudijske odluke na štetu Novog Pazara ili čudne i predvidive rezultate mnogih utakmica, koji će uticati na konačan izgled tabele. Pazar je ispao zahvaljuci pre svega vlastitim slabostima i greškama. Da je Pazar imao bolje trenere i kvalitetnije igrače, ni nameštene utakmice drugih klubova ni neregularno prvenstvo ne bi Plave izbacili iz elitnog ranga.
Pazar već sada mora da se okrene novoj sezoni u drugoj ligi, da se spreči raspad sistema koji obično usledi nakon ispadanja i da sa novim ljudima u klubu započne konsolidaciju, a zatim i povratak u Super ligu.
V. Tiosavljevic