Porazom od Rada (3:2) fudbaleri Novog Pazara značajno su smanjili svoje šanse za opstanak u Superligi. Sada se već može govoriti da su one pale na ispod 50 posto, što zbog nekih čudnih rezultata direktnih konkurenata za ispadanje, ali i očajne igre koju Pazarci pružaju. Rezultati su mnogo bolji od prikazanih partija na terenu, ali činjenica da nigde ne mogu da osvoje bod na strani, dovoljno govori o njihovoj fudbalskoj inferiornosti.
Razloge više ne treba tražiti ni u sudijama, lošim terenima ili klimatskim okolnostima već u vlastitim greškama, slabim igrama i neobjašnjivo lošoj fizičkoj pripremljenosti. Nikada to nije tako došlo do izražaja kao na dve poslednje utakmice sa TSC i Radom. Na utakmici sa Beograđanima, domaći igrači špartali su terenom svih 90 minuta, bili brži i agresivniji, i sa loptom i bez lopte, istrčavali brze kontre dok su igrači Pazara šetali kao na korzou. Već na poluvremenu utakmice polovina igrača gostiju se žalila da “jedva dišu“, kao da se igra u avgustu, a ne u aprilu. Niti jedan duel u skoku nisu dobili, iako su viši od fudbalera Rada, pa je svaki korner za domaćine izgledao kao penal.
Odbrana skoro da nije ni postojala, tako da je teško izdvojiti ko je od četvorice zadnjih igrača bio najslabiji. Od fudbalera sredine terena, samo je Delimeđac zaslužio prelaznu ocenu, ne samo zbog gola već i borbenosti koju je pokazao. I napad je zbog toga delovao bezopasno, uprkos tome što su postignuta dva gola, ali to nisu bile nikakve izrađene akcije, nego šut iz daljine Delimeđca kod prvog gola i snalažljivost Gigića u šesnaestercu kod drugog.
Za razliku od meča sa Vojvodinom, gde je Pazar zaslužio bod, sa Radom je više nego zasluženo izgubio. Ovo je bilo možda i najlošije izdanje Plavih od početka sezone. Fudbaleri su izgledali na terenu kao da su popili apaurine, bez snage,volje i strasti. Pazar je sam sebi zakomplikovao situaciju i postao jedan od glavnih kandidata za ispadanje. Trener Berber svakako snosi dobar deo odgovornosti za očajno izdanje na Banjici.
V. Tiosavljević