Fudbaleri Novog Pazara još jednom su razočarali svoje navjače,odigravši 0:0 sa ekipom Bačke,direktnim konkurentom za ispadanje. Plavi ne samo što su izgubili dva boda na domaćem terenu,već su i potpuno nadigrani od strane gostiju koji su imali i više izglednih šansi,tako da sa pravom mogu da žale što nisu odneli i ceo plen sa Gradskog stadiona.
Loše izdanje protiv Voždovca, očito nije bilo nikakva slučajnost. Pre bi se moglo reći da je slučajnost bio bod koji je Pazar tada osvojio. Trener Batak,ne samo da nije unapredio igru Plavih,već je svojim eksperimentima, odbrambenom taktikom iz kraja sedamdesetih godina,već posle dva kola, dokazao da je njegov dolazak u Novi Pazar potpuni promašaj. Šta vise,sa puno argumenata se može reći da je i najgori trener koji je ikada vodio Novopazarce. Ni stariji ljubitelji fudbala u ovom gradu ne pamte da je jedan trener,posle samo dva kola,izazvao toliki odijum sportske javnsti,kao što je to slučaj sa Batakom.
Nikada Plavi nisu igrali u svojoj istoriji tako defanzivno kao sada. Ako je neko imao razumevanja za takvu igru u gostima protiv Vozdovca, onda je skroz neobjašnjivo da sve štopere koje imate u ekipi,u jednom trenutku,vi izvedete na teren u meču,na domaćem terenu,sa ekipom koja je na samom začelju tabele. Da stvar bude još gora po ovog katanac-trenera, fudbaleri Bačke su bili opasniji,stvorili nekoliko šansi i samo je sreća spasila Plave.
Ništa u ekipi Novog Pazara nije funkcionisalo,a za nekog ko iole poznaje fudbal,to se moglo naslutiti i po sastavu,ili bolje reći eksperimentu,koji je Batak priredio navijačima domaće ekipe. Najgori igrač protiv Voždovca,levi bek Vukajlović,ponovo je dobio šansu od prvog minuta,nesigurni Šarac je takodje bio starter, a potpuno neprimetni Nedeljković odigrao je svih 90 minuta. Uz bezopasnog Markovića,to su igrači koji su ubedljivo najmanje pruzili u obe utakmice koje je Batak vodio.
I ne morate biti nikakav fudbalski znalac da to vidite. Jedini igrač koji u veznom redu daje dinamiku celoj ekipi,odlicni Sise,voljom trenera Bataka,prekimandovan je na mestu štopera,tako da je praktično Pazar igrao u formaciji 6:4, bez sredine terena,jer Nedeljković je više bio na svojoj polovini,ako uopšte i on sam zna šta je igrao. Otuda onoliko nekontrolisanog bunarenja i pokušaja da se lopta iz zadnje linije prenese na protivničku polovinu, gde su gosti uvek imali brojčanu prednost i bez problema zaustavljali jalove napade Plavih. Tranzicije u igri gotovo da i nema,te je stoga teško napraviti višak i neku izglednu šansu.
Na kraju,moramo konstatovati da je Pazar u dubokom deficitu sa kvalitetom igračkog kadra i da je to glavni razlog loših igara i nezavidne pozicije na tabeli. Više od polovime fudbalera superlugaša sa obale Jošanice,ne bi mgli igrati ni u Prvoj ligi Srbije. Medjutim, način na koji trener Batak vodi ekipu,njegove procene igračkih potencijala,taktika koju postavlja,izmene koje vrši tokom utakmice,postaju mnogo veći problem za Novopazarce od samog kvaliteta igrača.
Jednostavno, Batak nije trener tog kalibra da može da vodi Plave. Zato bi bilo najkorisnije i za njega i za ekipu Novog Pazara da se u miru i ljubavi razidju što je moguće pre. Ako ova agonija potraje,niti će se Batak najesti trenerskog hleba,niti će Pazar sačuvati srpskoligaški status.
B. Korac