Fudbaleri Novog Pazara odigrali su nerešeno sa ekipom Vozdovca(1:1) i tako došli do boda koji će im puno značiti u borbi za opstanak u Super ligi Srbije. Taj bod je jedino vredno pomena sa ove utakmice i izveštači sa utakmice će biti na muci da svojim redakcijama pošalju izveštaj sa jedne, do odvratnosti, dosadne fudbalske predstave.
Najbolja ilustracija ove konstatacije je reakcija jednog fudbalskog radnika iz Vozdovca,koji je u očaju rekao da je “ovo najgora utakmica koja je odigrana na krovu”. Sve je bilo u stilu: mi kao napadamo,oni se kao brane. Novi Pazar je očito došao sa namerom da parkira autobus ispred svog gola, a napadače na gol protivnika, ako baš mora. Bivšem treneru Kenanu Kolašincu zamerano je na suviše defanzivnoj igri, a ako je suditi po debiju Radoslava Bataka na klupi Novog Pazara, navijači Plavih pozeleće da se Kolasinac što pre vrati.
Naime, nakon što je kao trener Radničkog izgubio od Voždovca sa 5:0, Batak je došao u Beograd da izgubi sa što manjom razlikom. Kako drugačije tumačiti taktiku da kod negativnog rezultata(1:0) Pazarci igraju jednako zatvoreno kao i kad je utakmica počela, bez ikakve želje da promene ishod utakmice u svoju korist. Na kraju su Plavi srećno dosli do boda,golom iz jedenesterca, ali je posle utakmice mnogo više razloga za brigu nego zadovoljstva zbog osvojenog boda.
Iako je rano suditi posle samo jedne utakmice,čini se da Novi Pazar nije imao previše sreće sa izborom novog trenera. Ruku na srce,evidentna je razlika u treninzima i profesionalnoj pripremi za utakmicu, zahvaljujući pomoćnim trenerima, ali Pazar sa Batakom nije dobio nikakav kvalitet više, koji bi dodatno pokrenuo ekipu. Kolasinac je čestim i nepotrebnim dranjem i galamom nastojao da motiviše fudbalere tokom utakmice, ali je to uglavnom bilo kontraproduktivno,a sada novi trener se manje verbalno čuje, ali gestikulira i nogama i rukama i glavom…Više se na utakmici ponaša kao loš glumac na sceni nego kao ozbiljan trener tokom meča. Još jednom se potvrdilo staro pravilo, koje manje više važi za sve profesije: manjak znanja,visak glumatanja.
Posebna priča je i sastav koji je trener Batak izveo na teren. Stiče se utisak da je hteo da promeša karte, samo da bi se tim razlikovao od onog za koji se opredeljivao Kolasinac. I u svemu je pogrešio. Vukajlovic, na levom beku, je bio ubedljivo najlošiji igrač na utakmici. Lazar Pajović je, uz golmana,direktni krivac za primljeni gol. Nedovoljno oporavljeni Šarac nije znao ni šta igra, sa sijaset izgubljenih lopti. Sredina terena nije ni postojala, šta više, Kovačević i Nedeljković su se celu utakmicu sakrivali,moleći Boga,da im neko ne doda loptu. Umesto što mlatara rukama i nogama, Batak bi bar mogao da nauči svoje igrače kako se izvodi aut, jer je posle svakog takvog prekida,lopta obično pripadala protivnickoj ekipi.
Takodje,izmene su bile neblagovremene i neadekvatne. Tek kada je generalni sekretar kluba Fikret Medjedovic sa tribina pozvao igrače da krenu napred i igraju presing, igra se prenela na polovinu Vozdovca. Uz očiglednu sreću,koja je u fudbalu neophodna,to je bio ključni momenat za osvajanje ovog velikog boda. To može da bude i bod nade i podsreka,ali on ništa značiti neće ukoliko trener Batak u svom pristupu i taktici nešto ne promeni.
Pazar je pobedio i Partizan i Vojvodinu, pa se ipak nalazi u donjem delu tabele,jer su te pobede više bile plod sreće i slučajnosti nego neke organizovane i dobre igre. Zato,Plavi više moraju da se fokusiraju i analiziraju svoju lošu igru,nego da se raduju slučajnom bodu. To je jedini zdrav i ispravan pristup.
B. Tiosavljevic