NOVI PAZAR – Verski praznici u Novom Pazaru prilika su za zbližavanje i međusobno uvažavanje, uče nas zajedništvu i pripadanju, a u ovoj sredini oduvek su se poštovali i rado obeležavali, kažu sugrađani i predstavnici verskih institucija sa kojima smo razgovarali.
Novopazarka Anđela Đurković (30) navodi da se u ovom gradu, ali i njenoj porodici, praznicima pridaje veliki značaj, jer su to, kako kaže, događaji, koji osim što održavaju veru i tradiciju, podstiču i na druženje sa porodicom, rođacima i prijateljima.
Ističe da se jednako raduje svojim i praznicima prijatelja islamske veroispovesti, sa kojima vrlo često slavi, ali i obavlja aktivnosti vezane za njihove običaje i tradiciju.
“Praznike svojih prijatelja poštujem i volim, a ono što bih izdvojila kao omiljenu aktivnost u toku meseca Ramazana jeste čekanje u redu za pitice (ramazanke), koje osim što imaju specifičan miris i ukus imaju i čar da zbliže ljude. Tokom Ramazana često se organizuju zajednički kolektivni iftari, na koje podjednako budu pripadnici obe veroispovesti. Za vreme Bajrama idemo kod bliskih prijatelja, a radujemo se i kada nam kolege na poslu donesu slatkiše ili kućni prijatelji mantije. Poštovanje je uzajamno, oni dolaze kod nas na slave , pri čemu vodimo računa da hrana bude prilagođena njihovim pravilama ishrane , kada je Vaskrs raduju se šarenim jajima, a često i naruče neka specijalno šarana”, priča Anđela.
Ona ističe da je ranije Uskrs i Božić često slavila kod babe i dede na selu, što je bio povod da se porodica okupi i zajedno proslavi praznike.
“Danas praznike slavimo u svojim domovima sa svojom porodicom, a tek uveče ili sutradan obilazimo svoje rođake. Badnji dan i seča badnjaka je nekada bio povod za okupljanje i druženje muškaraca i dece po šumama, dok se danas badnjak uzima u crkvi posle večernje liturgije. Nekada se za Badnje veče koristila slamarica na kojoj se postavljala večera, dok se danas večera postavlja na stolu. Ovaj običaj danas se može videti na selima, gde se još uvek neguju običaji i tradicija”, kaže ova mlada Novopazarka.
Dodaje da se božićno i vaskršnje veče danas uglavnom slavi u gradu sa prijateljima i da mladi više pažnje posvećuju takvom vidu proslave verskih praznika.
“Uglavnom za vreme ovih praznika kafići i restorani imaju unapred organizovano praznično veče i dolazak specijalnog benda ili nekog poznatog muzičara koji su zaduženi za dobar provod i atmosferu. Rad kafića i restorana obično traje duže nego inače i u gradu ostajemo duže što je uobičajeno za takve prilike”, navodi Anđela.
Njena sugrađanka Zehra Nuković smatra da su verski praznici vrlo važni za narod u multinacionalnim sredinama, jer podstiču na poštovanje i uvažavanje pripadnika druge vere i njihovih običaja.
“Poštovanje praznika pripadnika drugih verskih konfesija primer su dobrog suživota dva naroda i bogatstva različitosti. Kada je Bajram podele se kolači sa prijateljima, a kada je Uskrs mi dobijamo prelepo ukrašena jaja i ti praznici su obeležje i deo kulture jednog naroda pa se svakako trebaju negovati i poštovati”, kaže Zehra.
Ona ipak smatra da su se verski praznici nekad dočekivali sa više radosti nego sada, jer je bilo više zajedničkog okupljanja u kućama a manje u kafićima i restoranima gde se danas uglavnom praznici i proslavljaju.
“Smatram da je to posledica modernog života, uvođenja novih tehnologija i interneta, koji je doprineo da se na našim stolovima za vreme bajramskog ručka više nalaze moderna jela iz različitih zemalja i kultura umesto tradicionalnih jela serviranih na sofri bez previše pribora za jelo. Ranije nije bilo mobilne komunikacije pa su ljudi imali potrebu da se više druže i posećuju, dok se danas uglavnom čestitanje obavlja telefonom. Naravno da se bliskost u okupljanju porodice i prijatelja i danas zadržala u izvesnoj meri, ali je nekada ipak to bilo na mnogo većem nivou. U mojoj porodici se i dalje neguju običaji i tradicija i trudimo se da održimo duh starih vremena i kult porodice i dobrih odnosa”, ističe ova Novopazarka.
Ona ocenjuje da je u ovom gradu dobro razvijena svest, pre svega mladih ljudi, o poštovanju tuđih praznika kao i svojih.
“Mladi se raduju praznicima svojih prijatelja koji su druge nacionalne pripadnosti, čestitaju im i slave sa njima. I ja vodim računa da svojim prijateljima i kolegama na vreme čestitam praznike, jer smatram da ko ne poštuje tuđu veru i njihove običaje i tradiciju onda ne ume da poštuje ni svoju”, navodi Zehra.
Govoreći o verskim praznicima, rukovodilac Versko prosvjetne službe Mešihata IZ-a u Srbiji Rešad Plojović ističe da su oni vezani za neke od najvažnijih pitanja i propisa pripadnika različitih verskih zajednica.
„U islamu postoje dva Bajrama, od kojih je jedan vezan za mesec Ramazan ili mesec posta nakon kojeg nastupa ramazanski Bajram, a to je vreme u kojem vernik ima pravo da se raduje ispunjenju jednog temeljnog propisa vere. Kurban Bajram vezan je za obavljanje još jednog važnog propisa islama, a to je obavljanje hadža (hodočašće). Pravo da se raduju praznicima imaju ne samo oni koji izvršavaju propise, već svi muslimani koji se imenom deklarišu i prihvataju veru islam kao svoju“, kaže Plojović.
On ističe da danima blagdana prethode radost i ushićenje zbog praznovanja, pripremanje ne samo životnog prostora u kojem će se praznici proslaviti, već i brojnih drugih sadržaja, kako bi sve proteklo na najbolji mogući način.
„Duh naših blagdana se zadržao uprkos tome što postoje određene razlike u pogledu obeležavanja u odnosu na uslove u kojima se živelo pre 30 ili 50 godina. Praznici predstavljaju radost i priliku da se porodice okupe, da jedni druge zijaretimo (posetimo), i da tu fizičku distancu koja postoji zbog poslova kojima se bavimo zamenimo nekom duhovnom, emocionalnom blizinom koja bi trebala da postoji“, navodi Plojović.
Dodaje da postoji određeni stepen međusobnog razumevanja i pažnje po pitanju čestitanja i poštovanja verskih praznika pripadnika druge nacionalnosti, ali da tu postoji i prostor za napredovanje i ostvarivanje boljih i dodatnih razultata i unapređenje međusobnih odnosa.
„Kontakti između poglavara svih verskih zajednica deklarativno postoje i to je svakako veoma bitno, jer ukoliko predstavnici različitih verskih zajednica javno čestitaju jedni drugima, onda će i oni koji pripadaju tim zajednicama biti podstaknuti da to isto učine prema svom prijatelju, kolegi na poslu ili komšiji. Verske praznike ne treba posmatrati samo iz prizme i ugla pripadnika jedne verske zajednice, već je potrebno imati to bogatstvo širine kako bi se bolje upoznali i međusobno razumeli. Postoji veliki broj pripadnika različitih verskih zajednica kojima čestitam njihove praznike, a i oni čestitaju meni i mojoj porodici i nama kao islamskoj zajednici naše verske praznike i to je zapravo bogatstvo ovog našeg prostora“, navodi Plojović.
Protojerej Savo Šmigić arhijerejski namesnik novopazarski smatra da su verski praznici Srba i Bošnjaka u Novom Pazaru veoma bitni za održavanje nacionalnog kontinuiteta.
On navodi da Božić i Vaskrs predstavljaju dva najveća praznika pravoslavnih hrišćana, od kojih je Vaskrs suština hrišćanske vere i ujedno najznačajniji i najradosniji praznik sa dosta običaja, dok se Božić zajedno sa Badnjim danom proslavlja četiri dana, a pre toga ga prati 40 dana pravoslavnog posta.
“Badnji dan svakako je najbitniji običaj vezan za Božić uoči kojeg se ide vrlo rano u šumu kako bi se narezao Badnjak odnosno hrastovo drvo koje je bilo jako poštovano kod Slovena i koje je zauzelo mesto Hrista zbog njegove velike svetlosti prilikom paljenja. Tu je i božićna česnica, kao i međusobne posete ali i zajedničko deljenje radosti zbog praznovanja”, kaže Šmigić.
Dodaje da razlike u proslavi praznika nekada i sada ne postoje i da mogu da se pojave samo usled promene standarda i načina života.
“Badnjak postoji već hiljadu godina, crveno jaje dve hiljade godina i to ostaje uvek kao i poruka svih praznika, a to je mir, ljubav, dobra volja među ljudima i međusobno praštanje”, poručuje Šmigić.
On ističe da je međusobno poštovanje praznika u Novom Pazaru na veoma visokom nivou i da čestitke tokom praznovanja ne izostaju ni sa jedne strane.
“Veoma je bitno da i jedni i drugi poštuju svoje praznike, a ono što sam primetio za vreme mog boravka u Novom Pazaru je da je ovaj grad dobar primer poštovanja i negovanja multikulturalnih odnosa i da je tolerancija među građanima na visokom nivou”, kaže Šmigić.
Dodaje da je upravo zbog te multikulturalnosti i kod mladih ljudi u ovom gradu prisutno poštovanje svih praznika i običaja, ali da izostaje humanitarni rad.
“Previše se baca akcenat na slavlje i gozbu iako i to ulazi u praznovanje, ali bi trebalo da ta brojna jela koja se spremaju ponudimo i ljudima koji nemaju i koje ne primećujemo običnim danima a koji su svuda oko nas. Kada ono što mi imamo podelimo sa onima koji nemaju, obeležavanje praznika tek tada dobija pun hrišćanski smisao”, zaključuje Šmigić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.