NOVI PAZAR – Mladi Bošnjaci i Srbi u Novom Pazaru imaju iste probleme i želje, teže istim stvarima, a međusobne nesuglasice i razlike uspešno prevazilaze, smatraju pripadnici ove generacije i predstavnici ustanova koji rade sa njima.
Studentkinja Mirzeta Hanuša kaže da mlade u ovom gradu spajaju muzika, filmovi, druženja, izlasci, ali i iste ideje za budućnost kao i nada da se zaposliti u struci nakon završenog fakulteta.
„Moji vršnjaci, bilo da su Srbi ili Bošnjaci, teže boljem životu i opstanku u ovom gradu, nadaju se boljoj perspektivi i ostanku ovde, a ne odlasku u inostranstvo. Muče nas iste brige i nemamo vremena da razmišljamo o razlikama i o tome kako se ko zove. Dešava se da u nekom trenutku pomislimo da je jednima više dozvoljeno, a drugima manje, ali to brzo prevazilazimo, jer je zanemarljivo”, smatra Mirzeta.
Ističe da to što je njena dobra drugarica druge veroispovesti ne pravi razliku među njima, jer ih “spaja vera u jednog Boga, koga drugačijim imenom nazivaju“.
„Razlika je u objektima u kojima se molimo i okrećemo veri, u tradiciji i kulturi, koje ukazuju na lepotu različitosti i zahvaljujući kojoj učimo i saznajemo nove stvari. Mislim da nam razlike drugog tipa više nameću ljudi sa strane, pa namerno potenciraju teme koje bi mogle da nas razdvoje”, kaže Mirzeta.
Studentkinja Andrea Sekulić ističe da se u ovoj sredini, u kojoj je muslimansko stanovništvo većinsko, uvek osećala prihvaćeno, ali i da je bila svedok u situacijama kada među mladima nije bilo uvek sve sjajno i idealno, nego su razlike u mišljenjima bile očigledne.
„Na žalost, postoji u ovom gradu i manji broj ljudi koji ukazuje na te verske različitosti, a u to sam se uverila tokom nekih rasprava mojih vršnjaka u kojima su razlike u mišljenjima bile vrlo direktne i jasne. Meni lično niko nikada nije uputio uvredu, moji drugari su većinom muslimanske veroispovesti, ali eto postoje i oni koji nepotrebno stvaraju taj jaz koji se uz malo više razumevanja i poštovanja ipak može prevazići. Mi ipak delimo mnogo toga, idemo zajedno u školu, na fakultete, imamo istu nadu u bolju budućnost“, kaže Andrea.
Ona ističe da u ovom gradu živi od rođenja i da u njemu planira da ostane i nakon završenog fakulteta.
„Ja volim Novi Pazar i sve ljude koji u njemu žive, to je grad koji ima dušu i nikada nisam imala želju da odem odavde. Navikla sam na ovaj mentalitet, iako mi, priznajem, ponekad i smeta”, zaključuje Andrea.
Direktor Kancelarije za mlade u Novom Pazaru Džemaludin Paučinac slaže se da mlade ljude u ovom gradu mnogo više stvari spaja nego što ih razdvaja, da ih različita veroispovest ne sprečava da se druže, zajednički komuniciraju i pomažu jedni drugima.
“Mi tokom rada sa mladima nikada do sada nismo imali probleme tog tipa, Srbi i Bošnjaci zajednički učestvuju na svim projektima koje realizujemo, a koji su nam i pokazatelj dobrih međuljudskih odnosa. Ako i dođe nekada do nesuglasica, mislim da oni to u tišini prevazilaze, te da i jedni i drugi znaju do koje granice smeju da idu i da se to poštuje”, rekao je Paučinac.
On je kao jedan od problema u Novom Pazaru naveo to što pojedine škole imaju samo nastavu na bosanskom jeziku i ne pružaju mogućnost izbora pripadnicima srpske nacionalnosti.
“Široj javnosti je poznato da poslednjih nekoliko godina nastava u novopazarskim školama može da se pohađa na srpskom i na bosanskom jeziku. Međutim, u školama u naselju Selakovac ili na Dojeviću postoji samo nastava na bosanskom jeziku, to se deci srpske nacionalnosti koja tu žive ne pruža mogućnost da biraju. Ne mora da znači da je ta razlika pogrešna ili loša, jer postoje i Bošnjaci u tom naselju koji ne žele da im deca pohađaju nastavu na bosanskom jeziku, pa decu upisuju u škole koje su u centru grada. To može da bude i prednost i mana, jer će ta deca kasnije i u srednjoj školi da budu odvojena po učionicama u zavisnosti na kojem jeziku pohađaju nastavu”, kaže Paučinac.
Direktor novopazarskog Kulturnog centra Husein Memić smatra da su kulturna dešavanja najbolji pokazatelj i primer svima kako mladi Srbi i Bošnjaci u ovom gradu žive i funkcionišu.
“Mladi u ovom gradu dele apsolutno ista interesovanja i podjednako su uključeni u sve manifetascije koje organizujemo i nikada se tu nije osetila verska podela. Dokaz za to je Festival stvaralaštva mladih, kroz koji svake godine tokom mesec dana trajanja prođe oko 20.000 mladih ljudi, koji na sceni pevaju, igraju, pokazuju svoje talente i sigurno ne razmišljaju ko je Bošnjak, a ko Srbin. Smatram da razlike ne postoje, ja ih ne vidim i samo zlonamerni ljudi mogu da pričaju o tim podelama”, kaže Memić.
On dodaje da su se dešavali problemi vezani za verske podele, ali uglavnom na sportskim terenima i tokom utakmica.
“Dešavalo se da na neku utakmicu dođe grupa mladih ljudi van Novog Pazara, koja unese nemir svojim skandiranjem. Nakon toga mediji danima pišu o tome, što itekako zna da poremeti sve nas koji ovde živimo”, kaže Memić.
Ističe da i svoju decu uči da budu dobri muslimani, ali pre svega dobri građani koji treba da poštuju ljude druge vere.
“Učim ih da shvate da su to samo ljudi koji se drugačije zovu i drugom Bogu mole i da među nama druge razlike nema. Mene su tako učili otac i deda, koji je bio hodža i koji se družio i sa popovima i sa ljudima druge pripadnosti, a smatram da su se u Pazaru te stvari prenosile sa kolena na koleno”, kaže Memić.
Tekst je deo projekta „Sličnosti nas spajaju, a razlike ne razdvajaju“, koji realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.