Vodu sa starih novopazarskih javnih česama i danas piju i stari i mladi, tvrdeći da nema zdravije, pitkije i ukusnije vode. Većina građana ima svoju omiljenu česmu za koju obavezno tvrde da je najbolja, iako se one danas mnogo manje koriste nego u vremenima kada su izgrađene.
Ove stare novopazarske česme, kojih je ranije bilo dvadesetak a danas samo pet, nemaju neku umetničku vrednost, ali ipak zavređuju pažnju jer svaka od njih ima neku svoju priču i podseća na vreme kada se drugačije živelo. Dolazak na česmu bila je nekada prilika da se saznaju najnovija dešavanja u mahali, ali i da se sretne voljena osoba i sa njom razmeni pokoja reč i pogled.
Istoričari veruju da je bogatstvo vodom bio jedan od važnijih razloga zbog čega je Isa – beg Isaković, turski vojskovođa, u 15. veku osnovao Novi Pazar. Džamije nisu bile samo kulturni i sakralni objekti već i centri oko kojih su se formirale stambene četvrti – mahale, a svaka je imala svoju česmu.
Novopazarski etnolozi smatraju da je veliki broj česama u ovom gradu razumljiv zbog velikog broja džamija čiji su graditelji ujedno podizali oba objekta. Ako je ova pretpostavka tačna, onda je moguće da su mnoge česme nastale kad i stare džamije u njihovoj blizini, u 15. i 16. veku. Etnolog Senko Rašljanin, koji je proučavao ove česme, pisao je da su one odavno zavredile status kulturno-istorijskih spomenika i da treba uraditi nešto da se one zaštite. Smatrao je da su one ostale u senci drugih, grandioznih i značajnijih objekata, pa su zato mnoge i nestale.
Česme su se delile oduvek na one sa pitkom vodom i vodom koja nije bila za piće, već se koristila za islamski obred abdest (obavezno pranje pre molitve).
Danas ponosno prkose vremenu česme Halimača, Alevača, Palanka, Biserovača i Grlica. Novopazarac Ramiz Crnišanin kaže da su imućnije kuće imale svoju česmu ili bunar u bašti, a da su gradske česme pravili imućniji ljudi kao svoju zadužbinu.
– Vodovodna mreža u gradu počela je da se širi tek 1957. godine, tako da su se do tada stanovnici sa vodom za piće i pranje snabdevali sa česama, ali i sa reke Raške i Gradskog Jaza, koji je pre nekoliko godina pokriven i pretvoren u šetalište. Činovnici su plaćali po 30 dinara mesečno hamalima (slugama) koji su im donosili po dve kante vode sa Halimače ili Grlice, a većina građana je pila vodu sa Jaza ili iz reke Raške. Ustajalo bi se rano ujutru i testijama, koje su čuvale hladnoću, bi se zahvatala voda i držala u kuhinji – priseća se Ramiz.
On kaže da je prvi novac zaradio prodajući vodu seljacima sa Grlice tokom pijačnog dana.
– Sećam se da bih sa drugovima na Stočnoj pijaci seljacima prodavali četiri čaše vode za tadašnji jedan dinar, donosili bi vodu sa Grlice jer je voda bila čista i hladna. Kao dete sam išao sa drugovima i u testiji (veliki zemljani sud sa drškom) donosio kući vodu sa Halimače, naročito kada je Ramazan, da bi moji imali taze čistu vodu za iftar – kaže Ramiz.
I on smatra da bi se ove česme, naročito Halimaču, trebalo zaštiti jer postoji mogućnost da se prekopavanjem ulica ili izgradnjom kuća voda “preseče”.
Česma Palanka se nalazi u naselju Bukreš, a nastala je kad i džamija u njenoj blizini – u 16. veku. Voda sa ove česme služila je za piće, ali i za uzimanje abdesta. Česma Palanka je pretrpela više obnova i prepravki, tako da je prvobitni oblik potpuno izgubila, izgubila je autentičnost, pa izgleda kao sasvim nova.
Česma Biserovača se nalazi u naselju Potok, izgrađena je početkom 20. veka, voda sa nje je veoma pitka i sveža, a stanovništvo je često koristi. Prema legendi, u ovom delu Novog Pazara jednom se zadesiše neki veliki turski paša i njegova žena Bisera. Pažnju lepe pašince je posebno okupirao izvor sa predivnom vodom, tako da je na njemu provodila najviše vremena. Tu je razgovarala sa meštanima, a mnogima od njih udeljivala skupe poklone. U znak sećanja na njen boravak meštani podigoše česmu i po njoj je nazvaše Biserovača.
Prema staroj legendi, u šeher Novom Pazaru živele su tri sestre, tri lepotice, Altuna, Hadžira i Halima, pašine ćerke. One su bile čuvene po svojoj lepoti, bogatstvu i uobraženosti, a mnogobrojne prosce su ne samo odbijale nego i ismevale, pa su se oni vraćali postiđeni. Kao takve, ostale su neudate, a pošto nisu imale bližnjih naslednika, odlučiše da bogatstvo koje su nasledile od oca ulože u nešto korisno. Altuna podiže Altun alem džamiju, Hadžira naselje koje se po njoj nazva Hadžet, a najmlađa Halima česmu polovinom 15. veka. Voda sa ove česme je pitka.
-
Grlica
Najmanje podataka ima o česmi Grlica, koja se nalazi u Ulici Sopoćanskoj. Voda sa ove česme nije za piće, pa se pretpostavlja da je izgrađena isključivo za potrebe religijskog rituala. I pored toga što je više puta obnavljana, zadržala je stari arhitektonski sklop, verovatno slučajno jer nikada nije bila predmet rada stručnjaka bilo kojeg profila. Prema legendi, Grlicu je podigao neki Arapin koji je užasno zaudarao zbog nepoznate i strašne bolesti. U nadi da će ozdraviti, on podiže česmu koja poprimi njegov dar, pa ubrzo poprimi i slanu i smrdljivu vodu. -
- Alevača
Nedaleko od Halimače, graditelj Tabak Ishak pored istoimene džamije podigao je česmu Alevaču u 15. veku. Iako je u jadnom stanju, česma i danas radi, ali je slankasta i nije za piće, kao što nikada nije ni bila. Prema legendi, česma je dobila ime po grešnoj Alevi, koju je Alah zbog bludnog života koji je vodila i kojeg se nije stidela niti ga je prekrivala kaznio tako što joj je kožu pretvorio u crvenu boju. Aleva podiže ovu česmu, ali nastavi da živi kao i pre, a Alah, nezadovoljan veličinom njene žrtve, i vodi sa ove česme dade crvenu boju.
- Alevača
