Pre oko sedam meseci stigla je vest da je prema izveštaju Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, Srbija napredovala na rang-listi zdravstvenih sistema. Na drugoj godišnjoj konferenciji o zdravstvenim politikama, sa tim se složila i Američka privredna komora u Srbiji. RTS je proveravao šta je Srbija do sada popravila u zdravstvu, a na čemu još mora da radi?
Stotinak stručnjaka sastalo se da bi problema u zdravstvu bilo manje. Neki su u prethodnom periodu popravljeni.
“Mnogo toga je urađno i na infrastrukturi, na kupovini opreme, na novom zapošljavanju, na davanju subspecijalizacija i slično”, ističe Meho Mahmutović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
Direktorka RFZO Verica Lazić napominje da su u 2017. godini 24 nova inovativna leka dostupna osiguranicima i dodaje da najskuplju terapiju prima 350 osiguranika za najteža maligna oboljenja.
“Sada smo u pripremama, analizama, kako bi do kraja godine u skladu sa raspoloživim sredstvima stavili još neki inovativni lek”, ističe Lazićeva.
Na nekim problemima još mora da se radi.
“Uključivanje privatnika pružaoca usluga u zdravstveni sistem. Pomak jeste napravljen sa vantelensom i kataraktom i čuli smo da ima prostora za korak dalje. Poboljšanje u kvalitetu javnih nabavki u zdravstvu. Kriterijum kvaliteta da bude češće evaluiran, ne samo najniža cena”, ukazuje Sandra Marinković iz Američke privrede komore.
Da se zdravstveni sistem i te kako popravlja potvrđuju podaci da su u rad puštena četiri linearna akceleratora, renovira se oko 150 ustanova u Srbiji. Za dve godine zaposleno je oko 4.400 zdravstvenih radnika, od kojih je 2.000 lekara i odobreno 4.000 specijalizacija.
“Napraljene su jedinstvene liste čekanja, kupljena je oprema gde je trebalo da se kupi, rađeni su ugovori sa privatnim sektorom”, dodaje Mahmutović.
U narednom periodu radiće se na prevenciji, ranom otkrivanju bolesti, uvođenju e-recepta i kartona.
