Među poslovima koji su najugroženiji, odnosno koja bi uskoro mogla da nestanu, prema listi stranice “Career Cast”, na prva dva mesta nalaze se poštari i daktilografi.
Očekuje se da će se broj radnih mesta u poštama smanjiti za 28 posto do 2024. godine, jer u svetu u kojemu se komunikacija svodi na poruke, telefonske razgovore, pa čak i računi stižu mejlom, ovaj podatak ne treba toliko iznenaditi.
Automatizacija je zaslužna za veliki broj poslova koji će nestati ili smanjiti, te se tako predviđa da će do 2024. godine broj daktilografa pasti za 18 posto.
Očekuje se pad od 15 posto kod merača brojila s obzirom na uvođenje pametnih brojila koji podatke o potrošnji automatski šalju u centrale elektroprivrede, vodovoda i slično.
Na četvrtom mestu su se našli di-džejevi za koje se očekuje da će ih biti manje za 11 posto, prenose mediji.
Na petom mestu našli su se draguljari sa padom od 11 posto, koliko je procenjen pad i za procenitelje rizika osiguranja, koji su na šestoj poziciji.
Sedmo mesto zauzeli su krojači s padom od devet posto, na devetoj poziciji su novinari štampanih medija za koje je predviđen pad od osam posto, a poslednji, desetoplasirani našli su se kompjuterski programeri kojima se predviđa pad od osam posto.
izvor: N1
