BBC: Alep je Srebrenica, lekcija nije naučena

424

Međunarodna zajednica nije ništa naučila, navode za BBC preživeli iz Srebrenice komentarišući situaciju sa opsadom i civilima u sirijskom gradu Alepu.

“Hasan Hasanović stajao je ispred svoje kuće u Srebrenici kada je video da dolaze vojnici bosanskih Srba. Jedini način da preživi bio je da pobegne“. Tim rečima počinje tekst BBC-ja u kojem osobe koje su preživele zločin u Srebrenici pričaju o tome kako vide situaciju u Alepu.

Kako navode, to se dogodilo 11. jula 1995. godine, a dve godine ranije Srebrenicu su UN proglasile za oblast bezbednu za civile.

Bosanski muslimani iz okolnih oblasti tražili su u Srebrenici utočište dok su bosanski Srbi izvršavali etničko čišćenje, proteravajući nesrpsko stanovništvo, navodi BBC i dodaje:

„Oko 20.000 izbeglica je pobeglo u Srebrenicu, tada pod zaštitom holandskih mirovnjaka UN. Međutim, snage bosanskih Srba, predvođene komandantom Ratkom Mladićem, okupirale su grad i počelo je granatiranje“.

Oni tu ističu da je na dan pada Srebrenice Hasan imao 19 godina.

„Mislili smo da će nas UN zaštititi. Samo smo čekali da se rat završi, misleći da smo bezbedni pod UN. Nisam imao vremena da se vratim kući i oprostim se. Znali smo da ukoliko odemo do baze UN, da nećemo biti zaštićeni, znali smo da će nas predati bosanskim Srbima i da ćemo biti ubijeni“, kaže on za BBC.

On kaže da je na hiljade ljudi izašlo na ulice kada su videli da se približava vojska. Sa bratom blizancem, ocem i ujakom pobegao je u gustu šumu na ivici grada, gde se pridružio koloni od oko 12.000 muškaraca koji su isto smatrali da im je jedina opcija da pobegnu.

Te večeri krenuli su do Tuzle, udaljene 55 kilometara, piše BBC ističući da to nije bio lak put, da su na ruti morali da pređu brda i reke, kao i da je bilo nekoliko napada na njihovu grupu.

„Svakog dana dok sam išao do Tuzle borio sam se da preživim. Konstantno sam bio na ivici života i smrti. Lovili su me kao životinju“, kaže Hasanović.

BBC ističe da im je šest dana bilo potrebno da stignu do Tuzle, kao i da je put završio samo deo onih koji su krenuli iz Srebrenice. Hasanović je tokom puta izgubio članove svoje porodice, a tek je nekoliko godina kasnije saznao da su svi ubijeni.

Njegovi rođaci koji su ostali u Srebrenici preživeli su jer su tražili utočište u bazi UN u Potočarima. Dve nedelje kasnije i oni su stigli u Tuzlu.

„Ono od čega je Hasan pobegao iz Srebrenice bio je najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata. Za samo nekoliko dana ubijeno je 8.000 muškaraca i dečaka. Pitanje šta mirovnjaci nisu učinili da zaštite ubijene ostalo je do današnjeg dana“, piše BBC.

Kako navode, iako su različite okolnosti u Alepu u odnosu na Srebrenicu – barem po tome što nema pripadnika UN u oblastima pod opsadom – oni koji su preživeli Srebrenicu besni su jer međunarodne snage nisu zaštitile civile koji su opet na nišanu.

Hasan se vratio u Srebrenicu, “odakle gleda tragediju“ i smatra da postoji dosta sličnosti između dva grada. BBC tu navodi da se, prema procenama UN, u Alepu nalazi oko 50.000 civila čija sudbina je neizvesna.

Pobunjenici koji su protiv predsednika Bašara el Asada držali su istočni deo grada od 2012. godine. Međutim, velika ofanziva sirijske vojske, uz podršku ruskih snaga iz vazduha, dovela je do toga da pobunjenici trenutno kontrolišu samo dva i po kvadratna kilometra, piše BBC.

Takođe, UN navodi da postoje relevantni dokazi o pogubljenjima 82 civila, što sirijska vlada negira. Stanovnici Alepa kažu da se tela nalaze na ulicama i da se ljudi plaše da izađu da ih sklone, ističe BBC i dodaje – nema hrane, kao ni lekarske pomoći za povređene, a mnogi su toliko očajni da na društvenim mrežama pišu oproštajne poruke.

„Ljudi u Alepu se osećaju isto kao mi. Osećali smo se napušteno, kao da ne pripadamo ovom čovečanstvu. Nisu nas tretirali kao ljude. Stalno ponavljamo ’nikada više’, ali kada dođe do akcije, ne učinimo ništa da sprečimo takve stvari da se ponove. Izgleda da svet nije ništa naučio. Živimo u modernom svetu sa tehnologijom i nemamo nikakve izgovore da kažemo ’ne znamo’“, kaže Hasan.

BBC tu prenosi i priču Nedžada Avdića. koji je sa ocem takođe u koloni pobegao u Tuzlu. Pobegao je u Srebrenicu 1993. godine kada su mu bosanski Srbi u obližnjem mestu uništili kuću. Kada je grad pao 1995. godine, imao je 17 godina.

„Napadi na grupu ostavili su ga samog i izgubljenog u šumi. Izmoren i gladan, sa oko 2.000 ljudi, predao se Srbima. Odvedeni su na polje da ih pogube, priseća se. Naterali su ga da skine odeću, a onda mu je jedan od vojnika vezao ruke iza leđa. Svuda okolo su bile gomile tela. Ljudi su poređani pet po pet kada su vojnici počeli da ih ubijaju. Pogođen je u stomak, desnu ruku i levu nogu. Ubijanje je nastavljeno do kasno u noć. Kada su vojnici otišli podigao je glavu i video da je tu još jedna osoba preživela sa manjim povredama. Odvezali su jedan drugog i uspeli da pobegnu. Pobegli su u šumu i uspeli da prežive četiri dana nakon izlaska iz Srebrenice. Većina njegovih rođaka, uključujući i oca, jeste ubijena“, piše BBC.

Kako navode, Avdić “vidi sebe u slikama dece iz Alepa“.

„Nadaju se da će im neko pomoći, ali nada im je uzaludna. Veoma je moguće da će Alep imati istu sudbinu kao Srebrenica. Preživeo sam genocid, pa dozvolite mi da pošaljem poruku svetu: Ne dozvolite da Alep bude nova Srebrenica“, kaže on.

Emir Suljagić je treći sagovornik BBC-ja. Imao je 17 godina kada je pobegao iz Bratunca u Srebrenicu 1993. godine. Deda mu je ubijen u Srebrenici.

„Ono što osećate je apsolutna bespomoć, da neko drugi drži vaš život u rukama. Alep je kraj ideje da se međunarodna zajednica zalaže za vrednosti. Moja patnja je bila uzaludna. Bosna je iskasapljena, Bosna je silovana. Pogledajte Alep i Siriju i recite mi šta je drugačije. Ništa“, navodi on.

izvor: B92