Italija posle najavljene ostavke premijera Matea Rencija ulazi u period političke neizvesnosti, a pred italijanskim predsednikom Serđom Matarelom koji će odlučivati o daljim korcima, nekoliko je mogućnosti.
Matarela bi mogao da odmah pošto Renci podnese ostavku popodne na sednici vlade, zatraži od odlazećeg premijera da formira novu vladu.
Renci bi teoretski mogao da dobije poverenje parlamenta, bilo postojeće većine ili nove većine koja bi uključila stranku Forca Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija koji je to pominjao kao mogućnost.
Međutim, čini se da je Renci u obraćanju rano jutros posle referenduma odbacio tu mogućnost rekavši da se “njegovo iskustvo kao šefa vlade ovde završava”.
Mogućnost da Renci ponovo formira vladu umanjuje i činjenica da se veliki broj građana, gotovo 60 odsto, izjasnio juče protiv ustavne reforme koju je odlazeći premijer predlagao.
Matarela bi, što je verovatnije, mogao da imenuje novog mandatara koji prethodno obezbedi podršku sadašnje većine ili proširene većine a više imena se pominje u tom kontekstu, poput ministra finansija Pjera Karla Padoana i predsednika Senata Pjetra Grasa.
Imenovanje Padoana bi umirilo tržišta koja strahuju zbog mogućnosti da Italija, kao treća ekonomija zone evra, uđe u nov period političke nestabilnosti.
Ta vlada bi bila zadužena za donošenje budžeta za narednu godinu, kao i izmenu izbornog zakona pre eventualnog raspisivanja vanrednih izbora.
Izbori odmah ili 2018?
Nova vlada bi mogla da odluči da nastavi mandat sve do isteka sadašnjeg saziva parlamenta 2018. što bi razočaralo stranke poput populističkog Pokreta pet zvezda koji je kao i Severna liga zatražio da se izbori raspišu što pre.
Pokretu pet zvezda sadašnji izborni zakon ide naruku, dok su druge stranke protiv izlaska na izbore i smatraju da pre izbora treba izmeniti izborni zakon u delu koji se odnosi na donji dom parlamenta kako bi bio uređen na proporcionalniji način.
Reforma izbornog zakona iz 2015. godine predviđa da stranka koja je osvojila više od 40 odsto glasova ili u drugom krugu bude prva od dve partije dobije dodatni broj poslaničkih mesta i tako učvrsti većinu u donjem domu.
Istovremeno, neuspela ustavna reforma trebalo je da drastično smanji ovlašćenja Senatu koji se više ne bi izjašnjavao o poverenju vladi, a njegovi članovi se više ne bi direktno birali.
Na Matareli će biti odluka za koji će se scenario opredeliti, a moraće da osigura da tehnička vlada ima većinu ako želi da izbegne održavanje vanrednih izbora sledeće godine.
izvor: N1
