Novi Pazar – Gotovo sve afere Muamera Zukorlića povezane su i sa vakufskom imovinom koju on zloupotrebljava u cilju svog i bogaćenja nekoliko ljudi oko sebe. Jedan od retkih primera gde njegova meta nije bio vakuf nego imovina radnika privatizovanih firmi i građana – desio se 2009.
Radi se o slučaju kojeg se osim vlasnika stanova u kompleksu Jedinstvo i radnika nekadašnje štamparije, danas retko ko uopšte i seća.
U to vreme Televizija Jedinstvo je bila u vlasništvu osoba izuzetno bliskih Muameru Zukorliću a oni su u posed te medijske kuće došli tako što su od poznatog beogradskog kriminalca otkupili kockarske dugove D.B. – vlasnika nekadašnjeg akcionarskog društva Jedinstvo.
Nakon otkupa kockarskog duga, registrovana je nova firma Jedinstvo DOO a oprema televizije je prebačena iz upravne zgrade štamparije u lokale koji se nalaze u prizemlju novosagrađenjih objekata.
Problem nastaje kada su ti lokali, koji su inače vlasništvo jedne od firmi u kojima je Muamer Zukorlić suvlasnik, nelegalno prošireni na račun javnih površina – pešačkih staza koje okružuju celu zgradu. Pravi vlasnici otetih pešačkih prolazasu inače svi vlasnici stanova ukompleksu Jedinstvo – njih ukupno130.
Na taj način, Zukorlić proširuje svoje lokale za više od 40 kvadratnih metara što je po tadašnjoj ceni poslovnog prostora u istoj zgradi – bio iznos od oko 80.000 evra!
Gradska inspekcija koja je pokušala da interveniše, tada je sprečena u obavljanju svoje dužnosti od strane pripadnika agencije za obezbeđenje Berk, čiji je vlanik Zukorlićev brat Muhamed a stanari zgrada kojima je sporna površina oteta nisu bili previše voljni da se bore za svoja prava zbog, kako i sami kažu – „straha od muftije i njegovih telohranitelja“.
Istražujući mnoge slučajeve bespravne gradnje i otimanja tuđe imovine može se doći do zaključka da bivši muftija zapravo ima vrlo jednostavan model rada.
Njemu bliski ljudi izaberu javnu površinu ili objekat i izvedu nasilno zauzimanje a divlju gradnju otpočnu po pravilu uvek radnici jedne te iste firme. U isto vreme se na licu mesta pojavljuje i njegovo obezbeđenje u besnim džipovima i vrši navodno nadgledanje radova.
Kada nadležni organi reaguju, ekipa opasnih momaka se aktivira i malo na strah a malo više na osnovu toga što znaju da policija verovatno neće intervenisati, bukvalno oteraju građevinsku inspekciju.
Nakon toga se stvari prebace na sudski nivo i Zukorlić se onda oslanja na sporost pravosuđa ali i na strah pojedinaca i njihovu nespremnost da izađu i svedoče protiv njega.
Ako pak o celom slučaju nešto sazna i najšira javnost, onda on lično izlazi pred kamere i kao verski autoritet proglasi sve svoje nezakonite radnje „nacionalnim interesom“ i navodnim „stubom opstanka Bošnjaka“ a ljude koji se tome protive izdajnicima i munaficima.
U aferi „Jedinstvo“ ne radi se ni o vakufima, ni o otetoj imovini Islamske zajednice a teško i da uzurpacija javnog prostora može da se proglasi za „stub opstanka“ našeg naroda – osim, ako Zukorlić Muamer ne misli da je nacionalni interes Bošnjaka to što se u spornim lokalima danas nalazeprostorije njegove stranke BDZ.