Island je na prvom mestu na listi od 188 zemalja po zdravstvenom stanju stanovništva, a Srbija je zauzela 65. mesto, što je pri dnu evropskih zemalja.
Od zemalja u okruženju najbolja je Hrvatska, na 42. mestu, sledi Crna Gora na 51, Albanija na 53. i Makedonija na 61, dok su iza Srbije Bugarska (67), Bosna i Hercegovina (73) i Rumunija (74)
U studiji objavljenoj u britanskom medicinskom žurnalu Lanset (Lancet) prati se napredak zdravstvenih pokazatelja povezanih sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Studiju je sproveo američki Institut za merenja i procenu zdravlja (IHME) iz Sijetla, a finansirala fondacija Bil i Melinda Gejts (Bill & Melinda Gates).
Konkretno, Srbija je najniže ocenjena za ispunjene potrebe žena za modernim načinima kontracepcije, gde je dobila ocenu 37 od 100. Ovo je problem celog regiona, pa je Makedonija dobila 17 poena, Albanija 10, Hrvatska 34 a Crna Gora 31.
Problemi su i stopa smrtnosti kao posledica prirodnih sila, gde je dobila ocenu 40. Ovaj pokazatelj se meri u kontekstu cilja Ujedinjenih nacija da se poboljša položaj najsiromašnijih slojeva stanovništva, a time i njihova izloženost nesrećama.
Ocenu ispod 50 na skali od 0 do 100 Srbija je dobila i za stopu samoubistava (44), pušenje (43), kao i higijenu, odnosno udeo ljudi koji nemaju adekvatnu higijenu, odnosno ne peru ruke vođom i sapunom (43 poena). Dobru ocenu Srbija je dobila po pokrivenosti univerzalnom zdravstvenom zaštitom (89).
U izuzetno dobroj poziciji je i po neadekvatnoj uhranjenosti dece – po suzbijanju nedovoljnog razvoja usled neuhranjenosti dobila je ocenu 91 od 100, neuhranjenosti 87, a nešto je lošija po prekomernoj uhranjenosti dece – 65, što je i dalje izuzetno dobar rezultat u poređenju sa bolje rangiranim evropskim zemljama.
Iz izveštaja proističe da bi Srbija trebalo da unapredi i situaciju sa zagađenošću vazduha sitnim česticama do 2,5 mikrona gde je dobila ocenu 51, rizik od nasilja (55 ođ 100), i rizik povreda i bolesti na poslu (60).
Nemačka je na 15. mestu, Italija na 20, Austrija na 31, Hrvatska na 42. a Crna Gora na 51. mestu.
Kako je preneo AFP, pokazalo se da je u svetu ostvaren napredak u pogledu smanjenja smrtnosti majki i beba i pristupu kontracepciji, pa je više od 60 odsto zemalja dostiglo planirani cilj smanjenja smrtnosti majki (manje ođ 70 preminulih na 100.000 živorođene đece) i dece (25 smrti na 1.000 živorođenih).
Ciljevi u domenu borbe protiv gojaznosti dece, bračnog nasilja i zloupotrebe alkohola su još daleko, a nijedna zemlja nije uspela da u potpunosti eliminiše bolesti poput tuberkuloze.
Na začelju liste su Centralnoafrička Republika, Somalija i Južni Sudan.
Zdravlje u srazmeri sa bogatstvom zemlje
Položaj na listi je u izvesnoj srazmeri sa bogatstvom zemlje, a autori studije su poredili socio-demografski indeks zemlje, koji uključuje prihod po stanovniku, obrazovanje i stopu plodnosti, i poredili očekivane rezultate sa nalazima istraživanja.
Pokazalo se da je većina zemalja Zapadne Evrope, Latinske Amerike i delova istočne i jugoistočne Azije, kao i Australije, imala i bolje rezultate od očekivanih u poredenju sa socio-ekonomskim pokazateljima, a lošiji rezultati od očekivanih zabeleženi su u podsaharskoj Africi, Istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, kao i Severnoj Africi i Bliskom Istoku, ali i u nekim bogatijim zemljama poput SAD.
SAD su se našle na 28. mestu, a ovaj relativno skroman rezultat posledica je loših pokazatelja za smrt usled nasilja među ljudima, HIV, rasprostranjenost alkohola, gojaznost dece i samoubistva.
Takođe, SAD ima lošije rezultate od većine drugih bogatih zemalja u pogledu smrtnosti majki i dece, što odražava neravnopravnost u kvalitetnom pristupu nezi, navodi se u studiji.
izvor: N1
