Posle još jednog poraza, četvrtog na svom terenu,od početka sezone, Zoran Marić bi morao da povuče jedini potez u ovom trenutku, a to je neopoziva ostavka. Bila bi to i najbolja i najispravnija odluka od kako se nalazi na klupi Novog Pazara. Po ničemu dobrom se Marić ne može upamtiti i po svemu sudeći, i za njega i za Pazar će ovo biti vise nego ružna epizoda.
Pred utakmicu sa Lučanima, Marić je već podigao belu zastavu, tvdeći da svi rade protiv njega i kluba, zato što ne igra u nedelju, umesto u subotu. To je najbolja potvrda da ni sam Marić ne veruje u svoj tim, unapred tražeci alibi za neminovni poraz koji je usledio. Ekipa je fizički nespremna, evidentno je da nema kvalitet, kao što ni Maric nema nikakav autoritet. On će verovatno reći da tim nije prosao pripreme, da se kasnilo sa selektiranjem tima, da klub ima i finansijske i organizacione probleme. I to je sve tačno, ali to ne može biti opravdanje za blamažu koju priredjuju Marićevi izabranici. Ovo je najgore izdanje Novog Pazara u pislednjih deset godina. I zato Marić mora da ode. Kao i svi oni koji su učestvovali u dovodjenju ovih i ovakvih igrača.
Ne treba, medjutim, gajiti iluzije da će smenom trenera prestati “Pazarske muke”. Potreban je pozitivan šok i neki novi početak. Marić je očito ispričana i potrošena priča. I sa njim i bez njega, Pazar je glavni kandidat za ispadanje i o tome je Sandzakhaber već pisao u svojim kolumnama. Treba pokušati da se to spreči. Prvi korak je odlazak Marića.
A.B.