Pribiližavanjem 31. maja kada će PKB ostati bez zaštite države, spekuliše se da je njegov vlasnik – grad Beograd spreman da dodatno prepolovi cenu i potencijalnom vlasniku naplati svega 91 milion evra, što je tek trećina procenjene vrednosti PKB-a.
Izborna kampanja je u toku, ali nijedan političar još se nije pojavio da pomazi krave u PKB-u. One su nepopularana tema, jer uprkos pričama o interesovanju Arapa, Kineza i Rusa – na javni poziv za prodaju PKB-a niko se nije javio.
“Tu se uopšte ne prodaje PKB kao pravno lice. PKB posle 70 godina postojanja nestaje. Model koji su predložili zaposlenima ne garantuje nikakvu budućnost. Prodaje se kompletno cela imovina i prodaje se 17 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Zamislite 17 hiljada hektara poljoprivrednog zemlišta u dvorištu grada Beograda. Šta bi to doneleo jednom Matijeviću ili Kostiću”, kaže Milisav Đorđević, Samostalni sindikat PKB korporacije.
Jedini nezvanično zainteresovan je konzorcijum Petra Matijevića i Miodraga Kostića koji, kako je rečeno medijima, čekaju dalji pad cene. A trenutna cena svega je 51 odsto vrednosti PKB-a.
“Kada radite bilo kakvu privatizaciju, vi se trudite da na strani potražnje imate bar 3-4 igrača. Ako imate jednog igrača, onda taj jedan igrač plaća tu neku cenu koju on hoće. U ovom slučaju je ta cena limitirana na 50-30 odsto, ali to je suludo jer dokle to treba da ide”, smatra nekadašnji ministar poljoprivrede Goran Živkov.
Poljoprivredni kombinat Beograd, osnovan je 1945. sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim prehrambenim proizvodima. Danas PKB Beogradu ne treba, kaže gradonačelnik Mali.
“Bavimo se komunalnim delatnostima, kanalizacijom, vodovodom, putevima, čistoćom, javnim prevozom… To su delatnosti kojima grad Beograd treba da je vlasnik i bavimo se njima. Poljoprivredna proizvodnja nažalost nije”, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Iako je PKB u 2014. uplatio u budžet grada 740 miliona dinara ili oko 40 novih Ikarbusovih autobusa, gradonačelnik i nekadašnji direktor centra za tender u Agenciji za privatizaciju smatra da je jedino rešenje za PKB – novi krug privatizacije ili reorganizacija. Objašnjenje staro – Srbija nema ljude koji bi u državnom PKB-u pravili profit.
“Mi nemamo ljude koji bi se time bavili. To zahteva, kompaniju, strateškog partnera, i koji bi svoje znanje, tehnologiju, organizacione sposobnosti, nove agrotehničke mere uložio u to”, smatra Mali.
Zaposleni u PKB-u čekaju 31. maj da preduzeće ostane bez zaštite države. Sudeći prema stavu vlasti, do tada će ili biti u rukama privatnika ili će još jedan nekadašnji gigant, kroz stečaj, biti poslat u istoriju.
izvor: N1
