Iako su prošle već 44 godine od početka epidemije variole vere, još se ne zna ko je prvi doneo velike boginje u tadašnju Jugoslaviju.
Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova. Epidemija je počela u selu Danjane kod Đakovice i proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd.
Zvanična verzija da je bolest u zemlju uneo Ibrahim Hoti po povratku sa hadžiluka zapravo nikada nije potvrđena. Hoti je preživeo, a prva žrtva bio je Latif Mumdžić iz sela kraj Tutina, koji je umro 10. marta bez prave dijagnoze. Tek kasnije je utvrđeno – od velikih boginja.
O tim danima za „Blic” svedoči primarijus dr Radmilo Petrović, danas u penziji, a tada epidemiolog Instituta „Torlak”.
– Kada smo dokazivali da li je Ibrahim bio nulti pacijent, na njegovom telu nismo videli nikakve ožiljke od boginja. A morao je da ih ima. Pre nego što je krenuo u hadžiluk, decembra 1971. primio je vakcinu protiv velikih boginja, jer je tako morao po zakonu. Po njegovoj priči, krajem januara i početkom februara se razboleo. Od simptoma je jedino imao groznicu – priča dr Petrović.
Lekari su mu tri puta uzimali krv i tek iz trećeg puta su našli male količine antitela na variolu veru.
– Tada nismo mogli da vidimo da li su to antitela od vakcine ili preležanih boginja. Postoji mogućnost da je bolest preležao, ali bez ospa. U tom slučaju zaraza bi bila slaba – objašnjava dr Petrović.
On se seća razgovora sa pukovnikom JNA Đorđem Henebergom, takođe članom grupe za ispitivanje nultog pacijenta. Ni on nije bio siguran da je Ibrahim doneo variolu veru.
Ekipa virusologa i epidemiologa s Instituta „Torlak” ugledala je pod mikroskopom virus variole vere 15. marta 1972, a već sutradan „Glas Amerike“ je objavio je da će Jugoslavija čitavu nedelju biti pod embargom.
Građani Jugoslavije još nisu bili obavešteni o epidemiji.
Od velikih boginja u proleće 1972. u Jugoslaviji je obolelo zvanično 175 i umrlo 35 ljudi. Strah je tada paralisao Beograd, jer se variola lako prenosila kapljičnim putem.
– Epidemija je trajala do 30. aprila, kada je dekretom proglašeno odjavljivanje da bi se spasla turistička sezona na Hrvatskom primorju. Manjih talasa obolevanja bilo je do sredine maja. Zbog te političke igre, kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično zavedeno – kaže dr Petrović.
Tokom epidemije umrle su i dve medicinske sestre – Dušica Spasić i Milka Đurašić.
HRONOLOGIJA
9. mart U Dermatovenerološu kliniku u Beogradu primljen je Latif Mumdžić iz sela kraj Tutina
10. mart Latif Mumdžić umire u šok-sobi
15. mart Na „Torlaku“ utvrđeno da se radi o virusu velikih boginja
18. mart Počinje vakcinacija zaposlenih u zdravstvu, policiji, saobraćaju, ugostiteljstvu
20. mart Oboleo i brat Latifa Mumdžića
21. mart Zdravstveni tim odlazi u Novi Pazar i uzima uzorak od obolelog
22. mart Proglašen karantin u Dermatovenerološkoj klinici. Počinje vakcinacija stanovništva Beograda. Formira se karantin u objektu „Čarapićev brest”. Proglašena epidemija
23. mart Pronalaze se osobe iz kontakta prvog reda i smeštaju se u karantin u motelu „Mladost”
26. mart Odlučeno da se karantin iz „Čarapićevog bresta” prebaci u motel „Hiljadu ruža”
27. mart Otvoren karantin „Bubanj potok”
28. mart Otvoren karantin u bolnici „Laza Lazarević”
2. april Počinje otpuštanje lica iz vanbolničkih karantina
5. april Na prilazima Beogradu formiraju se punktovi za vakcinaciju
10. aprila Počinje masovna vakcinacija aparatima „džet gan”
30. april Odjavljena epidemija variole vere
19. maj Poslednji izlečeni napušta Kliniku za infektivne bolesti
izvor: Blic
