Beograd – Da bismo objasnili odnose Srbije i Turske moramo poći od tri ključne teze – ekonomskih odnosa, koji su nikad bolji, političkih odnosa, koji su u skladu sa mentalitetom oba naroda i to toplo-hladni i vođeni emotivnim reakcijama, i moramo se baviti perspektivom tih odnosa, rekao je ministar za trgovinu Rasim LJajić juče na skupu u organizaciji Centra za spoljnu politiku posvećenog odnosima Turske i jugoistočne Evrope.
“Relevantni podaci pokazuju da robna razmena iznosi 745 miliona evra, što je dva puta više nego od 2010, od primene Sporazuma o slobodnoj trgovini, izvoz je porastao čak sedam puta”, istakao je LJajić.
Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Turske su opterećeni brojnim stereotipima. Medijske kampanje su zastupljene u obe zemlje. U Turskom delu javnosti Srbija se posmatra kroz prizmu devedesetih, a kod nas se povremeno pojavljuju neoosmanistički tekstovi koji na Tursku gledaju sa podozrenjem. Neoosmanizam je politička floskula i besmislica, i treba se zapitati da li se bilo gde osim na Balkanu ekonomske investicije iz Turske posmatraju kao znak političkih, teritorijalnih ili bilo kakvih drugih pretenzija. Investitori koji dolaze ne vode se nacionalnim razlozima, niti dolaze iz ljubavi, u pitanju su čisti ekonomski interesi, ističe LJajić.
“Trgovinska razmena, investicije, i privredna saradnja moraju biti u fokusu, a politika je klizav teren da unapređujemo i afirmišemo te odnose”, rekao je LJajić.
Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Republike Turske, istakao je da Turska ne teži obnovi osmanlijskog duha, već samo nastoji da preko investicija svojih kompanija poboljša odnose u ovom regionu, kao i sa Srbijom. “Turska vodi realnu politiku, nikako ideološki ostrašćenu i ona je zasnovana na konstruktivnom pristupu za dobrobit Turske i svih država regiona”, zaključio je Bozaj, koji je bio takođe učesnik na konferenciji “Turska, jugoistok Evrope i EU: Zajednička evroatlantska integracija ili obnova duha osmanlijskog Balkana?”.