Putin: Tenzije sa Turskom se ne mogu prevazići

329

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da je Turska delovala suprotno sopstvenim interesima kada je srušila ruski ratni avion.

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi, Putin je rekao da ne vidi način da se prevaziđu diplomatske tenzije između dve zemlje pod sadašnjim turskim vođstvom. Rekao je da je Rusija bila spremna da izađe u susret turskim interesima i da je bio zaprepašćen što Ankara nije pokušala da objasni svoje akcije i što se umesto toga odmah okrenula NATO-u za pomoć.

Rekao je da je raspoređivanje ruskih protivvazdušnih raketa u Siriji okončalo kršenje sirijskog vazdušnog prostora od strane turskih vojnih aviona.

Nastavak Turskog toka ako Brisel da garancije

Projekat izgradnje gasovoda Turski tok će biti realizovan, ukoliko Turska uspe da dobije garancije od Brisela, rekao je Putin.

“Potrebne su nam pisane garancije Evropske komisije da će sve rute, uključujući potencijalnu rutu do Evrope preko Turske, biti ne samo realizovane, već i da će postati prioritet uz podršku Evropske komisije. Ako nam partneri Gasproma iz Turske dostave dokument te vrste, možemo nastaviti. Nažalost, to se do sada nije dogodilo”, rekao je Putin.

Naglasio je da sudbina ovog projekta zavisi i od drugih, a ne samo od Rusije, javlja ruska agencija Tas.

Putin se osvrnuo i na pitanje izgradnje nuklearne elektrane Akuju u Turskoj, navodeći da ruska strana nije investirala 3,5 milijardi dolara u tu elektranu i da se pregovori sa turskom stranom nastavljaju.

“Rusija nije investirala 3,5 milijardi dolara u nuklearnu elektranu Akuju. Budućnost ovog projekta bi trebalo da bude rešena na korporativnom nivou, jer je to čisto komercijalno pitanje”, naveo je predsednik Rusije.

Sporazum o izgradnji gasovoda Turski tok je postignut u decembru 2014. godine, a prvobitnim planom je bilo predviđeno da četiri linije gasovoda imaju kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

U oktobru, generalni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će izgraditi samo dve linije gasovoda, jer gasovod Severni tok 2 može da pokrije rastuću tražnju Evrope za gasom. Istovremeno je saopšteno da su pregovori o potpisivanju međuvladinog ugovora odloženi zbog političke situacije u Turskoj gde je u to vreme formirana vlada.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je 3. decembra saopštio da su obustavljeni pregovori o izgradnji gasovoda Turski tok, podseća ruska agencija.

Spoljna sila neće odlučivati ko će vladati Sirijom

Putin je izjavio i da nikad neće pristati da neka spoljna sila odlučuje o tome ko će vladati Sirijom, ali i da nije siguran da li bi Rusija trebalo da ima stalnu bazu u toj zemlji.

Putin je rekao da sirijski narod sam mora da odluči ko će da vlada zemljom.

“Rusija nije započela rat u Siriji, ona sprovodi određene operacije koje ne opterećuju značajno budžet”, kazao je Putin, prenela je agencija Tass.

Političko rešenje je jedini način rešavanja sirijske krize, istakao je Putin.

Moskva podržava američki nacrt rezolucije o Siriji koji će biti predstavljen u Savetu bezbednosti UN, prenele su agencije. Putin smatra da mora da se načini novi nacrt sirijskog ustava, ka i da se pripreme novi izbori na kojima će Sirijci samo odlučiti ko će ih voditi.

Imamo vojno osoblje u Ukrajini, ali to nisu trupe

Kada je reč o Ukrajini, Putin kaže da Moskva želi rešenje krize, ali ne po cenu naroda na istoku te zemlje. Rusija, prema njegovim rečima, želi ispunjenje sporazuma iz Minska i spremna je da ljude u jugoistočnoj Ukrajini ubedi da je potreban kompromis za političko rešenje sukoba.

Putin je rekao i da Rusija ima osoblje na istoku Ukrajine koje sprovodi određene vojne zadatke, ali je porekao da Moskva tamo ima raspoređene redovne trupe, preneo je Rojters.

“Nikada nismo rekli da tamo nema ljudi koji obavljaju određene zadatke uključujući vojnu sferu. Ali to ne znači da su tamo ruske (redovne) trupe, postoji razlika”, istakao je ruski predsednik.

Putin je naveo da Kijev ne ispunjava u potpunosti sve aspekte sporazuma iz Minska u vezi sa specijalnim statusom za istočni region. Takođe je izrazio očekivanje da će se trgovinski odnosi sa Ukrajinom pogoršati i dodao da Moskva Kijevu neće dati nikakve trgovinske povlastice od 1. januara 2016, ali je napomenuo da Rusija ne planira da uvodi bilo kakve sankcije Ukrajini.

Jačamo saradnju sa SAD ko god bude predsednik

Putin je rekao i da je Rusija spremna i da želi da radi na poboljšanju odnosa sa SAD, bez obzira na to ko će biti sledeći američki predsednik.

“Spremni smo da sarađujemo sa svakim predsednikom za kog bude glasao američki narod. Oni (Amerikanci) su ti koji sve vreme pokušavaju nas da navedu za koga ćemo da glasamo”, istakao je Putin.

Putin je naveo da su njegovi razgovori početkom nedelje sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem pokazali da je Vašington spreman da “načini pomak ka rešavanju pitanja koji mogu biti rešeni samo kroz zajedničke napore”.

Ekonomija se stabilizuje

Putin je ocenio da ruska ekonomija pokazuje znake stabilizovanja uprkos drastičnom padu cena nafte i da ne vidi potrebu za rekonstrukciju vlade. On je naveo da uprkos padu BDP-a koji je izazvan padom cena nafte, industrija počinje da se oporavlja.

“BDP pada, inflacija je 12,3 odsto, prihodi i ulaganja takođe padaju, ali je vrhunac ekonomske krize prošao”, rekao je ruski predsednik.

On je dodao da su devizne rezerve Rusije 364 milijarde dolara i da je odliv kapitala usporen.

Blateru treba dati Nobelovu nagradu

Putin je istakao da je 100 odsto siguran da je njegova zemlja na pošten način dobila organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva 2018. godine i poručio da bi odlazeći predsednik FIFA Sep Blater trebalo da dobije Nobelovu nagradu.

” Nemamo dilemu, mi smo 100 posto sigurni da smo na pošten način dobili organizaciju Mundijala 2018. što se tiče Blatera, on je poštovan čovek, njegov humanitarni doprinos je ogroman i zaslužuje Nobelovu nagradu”, izjavio je on.

Osvrnuo i na problem dopinga u sportu, nakon suspenzije Atletskom savezu Rusije zbog nedozvoljenih radnji. “Odgovornost za doping treba da bude individualna, a sportski zvaničnici u svim međunarodnim organizacijama treba otvoreno da se bore protiv dopinga”, poručio je predsednik Rusije.

Akreditovano skoro 1.400 novinara

Ove godine za Putinovu veliku godišnju press konferenciju akreditovana su 1.392 novinara i predstavnika medija.

Novinari su se dobro pripremili za konferenciju, pa će se poslužiti “trikovima” da bi privukli pažnju predsednika Rusije ili njegovog portparola. U tome bi trebalo da im pomogne upadljiva odeća, posteri, pa čak i plišane igračke.

izvor: N1