Skoro svi znaju za pravilo da je zimi potrebno zagrejati motor automobila makar deset minuta pre polaska, pa svakog jutra sede u kolima dok auto radi u leru. S druge strane, postoje i oni koji tvrde da je u pitanju navika iz vremena starih automobila. Ko je u pravu?
Glavni argumenti onih koji tvrde da je zagrevanje motora bespotrebno je da se time nepotrebno troši gorivo, povećava zagađenje (istraživanje iz 2009. godine je pokazalo da rad motora na leru proizvodi 1,6 odsto ukupne emisije gasova odgovornih za globalno zagrevanje), i nakraju da automobilma s direktnim ubrizgavanjem ne treba zagrevanje da bi funkcionisali normalno.
Poslednje navedeno je tačno – zahvaljujući raznovrsnoj elektronici, automobil uspeva da upravlja hladnim motorom mnogo bolje, pa bi se moglo reći da je jedini rezultat desetominutnog rada na leru pretvaranje goriva u izduvne gasove.
S druge strane, ovo je samo deo onoga što se događa unutar nezagrejanog motora kada je hladno. Na niskim temperaturama ulje se zgušnjava i teče prema najnižem delu – karteru. Zbog toga, ulje ne samo da je daleko od mehaničkih delova koje treba podmazivati, već je i put do njih otežan jer pumpa mora da dopremi ulje čija je gustina drastično uvećana zbog niske temperature. Može se reći da, kada je motor hladan prvih nekoliko minuta radi bez podmazivanja. Nedostatak podmazivanja je glavni uzrok “habanja” pokretnih delova motora.
Zato je i pored povećane potrošnje i izduvnih gasova bolje sačekati nekoliko minuta pre nego što se automobil pokrene. Na ovaj način će potrebne tečnosti proći kroz motor i podmazati delove kojima je to potrebno. Ttrebalo bi izbegavati nagla ubrzanja i vožnju u visokim obrtajima. Na taj način će motor najbezbolnije postići radnu temperaturu.
izvor: N1
