Efekti kubanske vakcine biće poznati tek krajem 2017.

416

Kubanska vakcina protiv raka pluća “Cimavaks EGF” stigla je u Srbiju i sada predstoji faza testiranja koja se vrši u tri zdravstvene ustanove – u Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, KBC Bežanijska kosa i Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Profesor dr Branislav Perin, direktor Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica, rekao je, gostujući u Novom danu televizije N1, da su testiranja počela tokom protekle nedelje i da već ima kandidata koji mogu ući u deo bolesnika koji mogu da prime kubansku vakcinu.

On podseća da je reč o leku koji nije registrovan ni u EU, ni u Srbiji, i da se neregistrovani lek može primeniti samo uz poštovanje određenih pravila Agencije za lekove. Prvi deo testiranja, kako objašnjava, traje nedelju dana, a drugi deo ne više od dva-tri dana, tako da bi možda već do kraja nedelje mogao da bude određen prvi bolesnik koji po svim kriterijumima može da primi kubansku vakcinu.

Kubanska vakcina se, prema njegovim rečima, ne može kupovati, već se dobija besplatno. Reč je o donaciji Kube za lečenje 30 pacijenata sa određenim tipom raka pluća, koji moraju biti državljani Republike Srbije. Pacijenti tom prilikom moraju da potpišu saglasnost za učešće u testiranju, čime preuzimaju deo odgovornosti za lečenje.

Prilikom testiranja porediće se dosadašnji način lečenja sa novim, tako da će bolesnici biti zbrinuti klasičnom hemioterapijom, citostatisima, plus vakcinom “Cimavaks EGF“. Kubanska vakcina se prima jednom mesečno, a broj doza zavisi od toka bolesti, navodi Petim.

Gost Novog dana objašnjava da vakcina ne deluje na malignu ćeliju na način da je uništava, već deluje na imunolški sistem kako bi se u organizmu stvorila antitela i bolest primirila i uvela u hroničnu fazu.

Lek će se primenjivati ako može da produži život

Glavni kriterijum pri odlučivanju da li će lek biti registrovan i početi da se primenjuje kao terapija, jeste može li da produži život, ističe on.

Na Kubi su, kako kaže, sprovedana pilot istraživanja koja su pokazala dobre rezultare, ali reč je o studijama sa malim brojem bolesnika, što nije dovoljno za opšti zaključak. Perin objašnjava da u svakoj grupi bolsenika postoji neko ko reaguje mnogo bolje, da postoje bolesnici sa jako dobrim imunuloškim odgovorom, i da se kod njih se može očekivati produženje života.

On kaže da rezultati studije moraju biti izuzetno dobri, da novi lek mora da daje bolje ili bar iste rezultate kao medikamenti koji su već u upotrebi. Trenutno se klinička studija sprovodi u 14 zemalja Evrope i njeni rezultati biće poznati tek krajem 2017. godine, kada će biti poznato da li je lek upotrebljiv i da li će se krenuti sa njegovom registracijom, ili će se tu stati ako se pokaže da lek nije takav, objašnjava Perin.

“Očekujemo i rezultate ove studije i onog što radimo u Srbiji. Trudićemo se da pacijenta posmatramo kao da smo u kliničkoj studiji“, navodi on i dodaje da je period od godinu i po do dve godine realno vreme koje je potrebno da bi se videli koji su rezultati.

izvor: N1