Zarad ostvarenja cilja, jezikom se uvek manipulisalo. Manipulant nudi lažnu sliku sebe, nudi masku iza koje krije svoje pravo lice igrajući lažnu predstavu. Takve osobe su dobri glumci, a najbolja je ona gluma koja se teško primećuje. Tada se najčešće pribegava neistini kao manipulativnom sredstvu. U Sandžaku ima jedan vešt manipulant, retorikom kao magijom omađija pojedine ljude. Već duži niz godina slušamo zapaljivu, huškačku, na momente nacional-šovinističku retoriku majstora obmane. Napadao je svakoga ko se ne uklapa u njegov kalup poslušnog roba, smetala mu je srbijanska vlada, a posebno ministar Rasim Ljajić. On je manipulantu trn u oku, samo zato što se ne pokorava i ne radi mu po volji. Na pitanje jednog novinara zašto se kao verski vođa meša u politiku on veli, „zato što Bošnjaci nemaju pravih predstavnika u Beogradu, Srbima je drugačije, oni i ako nemaju kvalitetnih političara tu je SPC i patrijarh kod koga odlaze na savetovanje….“
Tako bi voleo i Ljajića da dovede na svoj minder u Mešihat (čitaj Meydan cafe) pa da mu drži pridike i lekcije, retorička ubeđivanja i nadmudrivanja, te da mu naredi kako i šta treba da radi. E, tada bi Ljajić bio i Bošnjak, i dobar musliman, a možda bi ga i hadžijom proglasio!
Dosta godina je sandžački kralj drame i intriga žario i palio, žestoko napadao Vladu, pretio paljenem Srbije, a onda je smekšao, prestao da preti, udobrio se i umirio. Dolaskom Aleksandra Vučića za premijera, počeo je da izriče kilometarske hvalospeve na njegov račun, daje mu šansu, fali ga i uzdiže, veli da nakon Đinđića jedino on ima državničkog kapaciteta da povede Srbiju. Trudi se iz petnih žila da sebe predstavi jedinim legitimnim borcem za prava Bošnjaka, ravnim Vladi, koja sa njim treba nešto da razgovara, pregovara i dogovara. Pokušava sebe predstaviti partnerom Vlade u borbi protiv nekog ekstremizma u Sandžaku. Kakva je odgvormost verskog lidera u stvaranju ekstremista, ako se taj više bavi svim ostalim nego verom?
Mir, mir, niko nije kriv
Upućeni znaju da se „umačkio“ radi ostvarenja ciljeva, a onako, sa jakom željom za sticanjem bogatstva ima i megalomanske apetite u tom pravcu. Jedan od primarnih je akreditacija Internacionalnog univerziteta čiji je predsednik već godinama, a drugi, koji je ovih dana izašao na videlo, jeste kupovina Regionalne televizije u Novom Pazaru, a sve zarad ostvarivanja konačnog cilja, osvajanje vlasti njegove BDZ Sandžaka. Za ovladavanje u potpunosti vjerskom zajednicom, obrazovanjem, politikom, u Sandžaku mu je potrebna medijska monopolizacija.
Piramida je sklopljena, Tutankamon ponovo živi
Što se tiče akreditacije, za nedobijanje iste, kriv je sam predsjednik IUNP, što je godinama izbegavao da ispoštuje zakonske obaveze, (obaveza da 70 % budu stalno upošljeni) a normative za akreditaciju tumačio je na svoj način, napadajući vlast da želi da „lomi najsvetliju tačku,“ usput prećutkujući od javnosti činjenicu da njegov univerzitet nema „papire“ za rad departmana u Beogradu, Pančevu, Subotici i Nišu. Da li je nakon promene retorike i mutiranja od strašila do laskavca, od kršioca zakona do poštivaoca i podanika vlasti, eto, došlo do akreditovanja obrazovnog programa filoloških nauka, oblast engleski jezik i književnost, cenjeni čitaoci procenite sami? Jedno je jasno, sandžačkom magu više ne smetaju ni Tomislav ni Aleksandar, a do juče je sa sandzakpress-a njegovog sina i ostalih njegovih medija grmelo napadanje Vučićeve politike iz 90-ih?
Kupovinom medijskog prostora želi se dalje širenje neistine, manipulacije i frustracije stanovnika Sandžaka
Kako bi što lakše ostvario svoj naum dolaska na vlast, on se veoma pohlepno uključio u nadmetanje za kupovinu RTV-a. Ukoliko bi mu to uspelo, Sandžak bi zavio u medijski mrak, a svoje poslovanje i mešetarenje, praćeno zastrašivanjem uposlenih, manipulacijom pojedinim ljudima iz dijaspore, „okretanjem“ njihovog novca, te novca kojim raspolaže IZ-a, (zekjat i ostala davanja vernika), kao i novac zarađen od studenata, predstavio bi kao svetu stvar koju niko ne sme da dira i prstom upire, kao nešto što se tiče muslimana i njihovog opstanka na ovom tlu. Uz kupovinu opreme i regionalnog signala, on se nameračio i na zgradu koja nije predmet prodaje i u vlasništvu je grada Novog Pazara. Građani znaju da to verskom političaru ne predstavlja problem, te da on nakon ulaska u zgradu odmah podiže spratove, anekse, terase…, bez dozvola i prateće dokumentacije. Zar nije tako sa bivšom Grmijom u centru grada, sa novopazarskom banjom, sa zgradom Vakufa u prvomajskoj ulici, sa džamijskim placevima, Altun alem, Lejlek, Parice, i ostalih džamija čija je dvorišta zauzeo gradeći poslovne prostore i ostale zgrade za širenje porodične manufakture? Odmah na takvim mjestima niču dućani i lokali u kojima njemu bliski ljudi i članovi uže familije otvaraju kafiće, obdaništa, igraonice i šta sve ne. U osnovi se radi o nekontrolisanom sticanju bogatsva porodice Zukorlić, koja već sada ne zna šta ima, od nekoliko stanova, grandiozne kuće u centru grada, vile i velikog imanja u Deževi, ( U Požegi je nedavno kupio plac za 28.000 eura na kome namerava graditi kulu u starom bošnjačkom stilu, naravno za sebe lično), ogromnoj zgradi u Orlju, do skupocenog voznog parka, na kojem bi mu pozavidele mnoge holivudske zvezde i svetski milijarderi. Kako li sve to postiže sa samo 35.000 dinara koje je naveo na potvrdi kako bi od države ugrabio dečji dodatak i ojačao svoj budžet sa još desetak hiljada dinara? U slučaju kupovine pomenute televizije građani će imati priliku da posmatraju rijaliti u režiji Zukorlića, sa glavnom ulogom opet Zukorlića, i svim sporednim ulogama, koga drugog nego Zukorlića iz uže i šire familije. U tom rijalitiju on će i dalje sebe zvati patriotom, jedinim pravim Bošnjakom i zaštitnikom Bošnjaka , istinskim vernikom, muslimanom, filantropom…
Gubitnički karakter se nastavlja
Uprkos njegovom naprezanju da se udobri srbijanskim vlastima, nešto mu ne ide kako treba. Njegov konkurent Jusufspahić odlazi u uticajnu i bogatu Saudijsku Arabiju na mjesto ambasadora a, šurak mu, Emir Elfić za ambasadora u Libanu.Glumčevi kadrovi stagniraju unatoč njegovoj želji da od korova napravi zeljanicu. Isto će biti i sa kupovinom televizije. Njegov gubitnički marš se nastavlja, a on će od svega imati samo medijsku kampanju koja građanima još jasnije ukazuje da manipulator i dalje nastoji sebe predstaviti kapetanom lađe koja plovi poput Titanika ka ledenom bregu, a da samo on ne vidi, niti ledeni breg, niti da na lađi stoje samo članovi njegove familije, nekolicina saradnika i sve manja skupina ljudi, koja se svakim časom osipa, napuštajući plutajuću krhotinu.
Narod očekuje više islama i saveta, a nikako širenje neistine, ružan govor i manipulaciju. Njegovi postupci nas teraju na uverenje da onu staru poslovicu razumemo ovako „ne slušaj šta hodža priča i ne radi šta hodža radi.“ Čast ostaloj časnoj ulemi!
Administratorski tim sandzakhabera.