Lider Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejman Ugljanin rekao je danas da će onaj ko odluči da skloni tablu Aćif-efendiji u Novom Pazaru snositi odgovornost.
On je u Kažiprstu TV B92 rekao da je reč o odgovornosti za posledice, ali nije objasnio o kakvim je posledicama reč.
Aćif- efendija je dospeo u žižu javnosti početkom avgusta 2012. godine, kada je BNV postavilo spomen-obeležje sa njegovim likom u centar Novog Pazara.
Ministarstvo pravde i državne uprave naložilo je gradskoj upravi u Novom Pazaru da ukloni sporno obeležje, ali to nije učinjeno.
Govoreći o nedavnoj rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića i pokrenutom postupku u slučaju Aćif-efendije, komandantu Novog Pazara u Drugom svetskom ratu, koji je učestvovao u progonu nekoliko hiljada Srba i Bošnjaka, Ugljanin je rekao da se ne može praviti paralela izmedju ove dvojice.
“Ne možemo praviti paralelu između Draže Mihailovića koji je planirao i sproveo zločin i nekog ko je sprečio četnike da upadnu i sprovedu zločin”, kazao je Ugljanin, koji se nije bunio kada je 2012. godine postavljena tabla Aćif-efendiji.
Lider SDA rekao je da u toj stranci rade ono što je predvidjeno Ustavom i zakonima, da se, kako je rekao, sačuva nacionalni identitet mladih i multinacionalnost Srbije, koja je kao “jedan buket iz kojeg kada bi jedan cvet nestao buket ne bi valjao”.
Komentarišući ukljanjanje dodatka -ić i -vić iz prezimena Bošnjaka, Ugljanin je rekao da je to “jedan od vidova zaštite od asimilacije Bošnjaka i lično pravo svakog pojedinca”.
“Smatram da treba da omogućimo ljudima da rade ono na šta imaju pravo”, rekao je Ugljanin.
O svojoj ranijoj izjavi da je “srpska država šovinistička tvorevina” kaže da se odnosila na to što se sve dobro pripisuje jednom narodu – srpskom: spska vlada, srpska skupština, Srbijavode, Srbijašume…
“Ja sam predlagao da se ne piše srpsko državljanstvo nego državljanstvo Republike Srbije”, rekao je Ugljanin.
Aćif Hadžiahmetović, koji je bio upravnik Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata, medju Bošnjacima u Sandžaku poznat je kao organizator odbrane grada od četnika, a posleratne vlasti su ga osudile za saradnju s okupatorima.
Hadžiahmetović je dobio visoko nemačko odlikovanje, a vlasti posleratne Jugoslavije proglasile su ga ratnim zločincem i javno streljale 21. januara 1945. godine.