IZVOR: DANAS
Ljubljana/Beograd — Ruska Federacija je tokom rata devedesetih naoružavala Sloveniju, pokazalo je istraživanje slovenačkih novinara Blaža Zgage i Mateja Šurca.
Slovenija je tokom embarga Ujedinjenih nacija početkom devedesetih, u vreme raspada SFRJ, primila od Ruske Federacije više stotina savremenih raketa SA-16 i AT-4, koje su korišćene u sukobima sa Jugoslovenskom narodnom armijom, pokazuje istraživanje slovenačkih novinara Blaža Zgage i Mateja Šurca, koje su objavili u svojoj knjizi “U ime države“.
Oni u knjizi na kojoj su radili više od godinu dana navode i da je Slovenija pomenute rakete platila Rusiji više od 30 miliona dolara.
Autori pišu i o prodaji municije i minsko-eksplozivnih sredstava iz skladišta JNA, koja je osvojila slovenačka Teritorijalna odbrana, ali i onih koje je JNA napustila u Sloveniji posle odlaska u oktobru 1991.
“Slovenija je prodala više hiljada tona vojnih zaliha Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i to za više desetina miliona maraka i dolara u gotovini. Ta suma je mahom završavala u Ministarstvu odbrane Slovenije, koje je vodio Janez Janša”, kaže Zgaga za list Danas.
Kako ističe, Slovenci su još u jesen 1990, iako je SFRJ zvanično postojala, prodavali protivoklopno i protivavionsko oružje Hrvatskoj.
“Slovenački specijalci vežbali su Paragine Hosovce i više od 500 bosanskih Muslimana u Kočevskim šumama i prodavali su oružje po zelenaškim cenama”, naglašava Zgaga za Danas. On objašnjava da se čak dogodilo i da su uzeli novac unapred, oružje nisu dostavili, a novac nikada nisu vratili.
“Kada je Jugoslovenska ratna mornarica u jesen 1991. blokirala hrvatske luke, više hiljada tona oružja i municije je došlo u jedinu slovenačku luku – Kopar i odmah kamionima bilo prosleđeno za Hrvatsku i BiH. To je urađeno uz pomoć tajnih službi pomenutih država. U Kopar je između juna 1991. i februara 1992. došlo najmanje 20 brodova iz mnogo zemalja. Najvažnije pošiljke oružja su došle iz Bugarske, Poljske, Ukrajine i Rumunije. Glavni centar je bilo bečko preduzeće Scorpion International Services, koje je samo na jedan račun u razdoblju septembar 1991 – septembar 1993. primilo više od 80 miliona dolara na račun u Budimpešti. Samo Rumunija je poslala kroz Kopar oko 3.500 tona oružja”, navodi Zgaga i dodaje da je Hrvatska sa Ukrajinom dogovorila isporuku od 12.000 tona oružja.
On ističe da su za mnoge pošiljke brodovima našli finansijske transakcije u milionima dolara upućenih preduzeću Cenrex, koje je u vlasništvu poljske vojne obaveštajne službe WSI i ukrajinskog preduzeća Global Technologies International.
“Iz Bugarske oružje je slalo i državno preduzeće Kintex. Sve to je bilo od velikog značaja za slovenačku vojnu odbranu, jer je došlo samo sedam dana pre osamostaljenja. Sa tim oružjem je Slovenija verovatno mogla oboriti više helikoptera JNA za vreme desetodnevnog sukoba u junu 1991”, kaže Zgaga. On naglašava da su trgovci oružjem za vreme ratova u nekadašnjoj SFRJ zaradili dosta novca, postali društvena elita i kasnije nastavljali svoje nemoralno delovanje u svim segmentima društva.
“I danas su države nastale na području nekadašnje SFRJ pod uticajem ratnih profitera, a milioni nekad ponosnih ljudi žive u strahu i bez perspektive”, kaže Zgaga i navodi da sve te države danas više liče na kolonije i domovine korupcije i organizovanog kriminala nego na normalne države. On objašnjava da se iz trilogije može videti i da su kod raspada SFRJ realizovani veliki strateški spoljni interesi i uticaji, kao i da su do više od 6.000 zvaničnih dokumenata došli uz pomoć poverenika za informacije od javnog značaja, ali i da su pored toga uradili i više intervjua sa umešanim ljudima.
Prikrivanje
Autori u svojoj knjizi objašnjavaju i kako su slovenački političari uspeli da prikriju svoje ilegalno delovanje i kako su korumpirali pravosuđe Slovenije.
“Najviše smo pisali o mnogim istragama i aferama u kojima su političari vešto uticali na policajce i tužioce, koji su pokušali istraživati trgovinu oružjem. Pišemo i o pranju novca i nabavkama robe sa ratnim profitima u nekim evropskim državama. Čitava trilogija završila se aferom ’Patria’, nabavkom finskih oklopnih vozila, u kojoj je tadašnji ministar obrane i premijer Janez Janša sa saradnicima iz 1991. optužen za korupciju“, zaključuje Zgaga.
Kako se švercovalo
“Na primer, jedan dokument kaže da je neki brod došao u luku Kopar, drugi kaže da je isti brod došao iz Rumunije, treći da je sledeći dan počelo stizati mnogo konvoja kamiona iz Kopra u Hrvatsku, ali u diplomatskim depešama između tadašnjeg ministra odbrane Hrvatske Gojka Šuška i slovenačkog ministra odbrane Janeza Janše piše da su tim brodom bile poslate rakete za višecevne bacače raketa, artiljerijska municija i slično, sve sa kosovima oružja. Tako smo mogli rekonstruisati veliki broj tadašnjih ilegalnih poslova, koji su kršili rezoluciju UN i čitavo domaće zakonodavstvo”, objašnjava Zgaga.