Novi Pazar – Pre godinu i po dana po istupanju kulskog Hajduka iz Superlige sedam fudbalera tog kluba i trener Milanović iznenada su se skrasili u Novom Pazaru. Hteo ili ne to neko da prizna, od tog trenutka kreće novo i najuspešnije superligaško poglavlje FK Novi Pazar. Milan Milanović odavno ,,kormilari“ nekim drugim timovima, golmana Latinovića niko više i ne pamti, tek poneko prizove u sećanje Miloša Obradovića i Petra Jelića, posle odlične prošle sezone Ivan Obrovac se uporno bori da povrati status prvotimca, a bez Dejana Rusmira i Marka Jevtovića ni danas se ne može zamisliti tim Novog Pazara.
Preostalo je još jedno ime, još jedan ,,Kuljanin“ koga više niko i ne smatra tamo nekim došljakom. Za jednog fudbalera veće nagrade nema nego kad se uz njegovo ime veže takav dodatak. Da u potpunosti ide uz Slobodana Vukovića potvrdiće i najveći deo, ako ne i sve pristalice, plavo – belih. Sa njim i bez njega Novi Pazar nije isti tim.
l Petnaest meseci si u Novom Pazaru. Još ga se nisi zasitio ili?
– Taman posla da sam se zasitio. Nisam ni pretpostavljao da može biti ovoliko lepo. Kada sam dolazio ni na kraj pameti mi nije padalo da ću se u njemu ovako dugo zadržati. Sad razmišljam da ukoliko uspem da se dogovorim sa klubom o nastavku saradnje u Pazar dovedem suprugu i kćerku. Porodica je jedino što mi nedostaje u Pazaru.
l Za sve ovo vreme priznanja za igru i ponašanje samo su se ređala. Jedan od dokaza da je to tako je i kapitenska traka koju si jedno vreme nosio, što nije nimalo nevažno, kao prvi superligaški kapiten tima koji dolazi van Pazara. Šta ti to govori?
– Ne krijem da sam bio iznenađen kada sam uoči utakmice sa Radom u Beogradu saznao da ću nositi kapitensku traku. Velika je to počast, ali moram biti krajnje iskren i reći da ona pripada domaćim igračima osim u slučajevima kada ih nema u timu. Tako je u svim klubovima, zašto bi Pazar u tom pogledu bio izuzetak?
l Dolazak grupe igrača iz Kule u Novi Pazar poklapa se sa prekidom jedne loše tradicije, do tada se ovaj klub isključivo borio za opstanak u Superligi. Iskreno, vidiš li bilo kakvu povezanost između ove dve realnosti?
– Verujem da ima i našeg udela u postavljanju temelja uspešnog i jakog Novog Pazara. Voleo bih i kada ne budem u njemu da ga uvek vidim na pozicijama na kojima je danas, naravno i višim. Nego, postoji nešto što me od visokog mesta na tabeli čini mnogo ponosnijim. Nije tako davno bilo kada su fudbaleri sa rezervom i velikim podozrenjem gledali na mogućnost da igraju u Novom Pazaru. Danas skoro da ne postoji kvalitetan igrač koji nema želju da navuče dres Novog Pazara.
l Bivši trener Kanatlarovski nije bio najzadovoljniji načinom kako je funkcionisala tzv. kulska veza. Zašto?
– Tako nešto prvi put čujem. Znam da nismo imali nikakav problem u komunikaciji. Da jesmo zar bi uspeli da u to vreme osvojimo sedam bodova u pet mečeva? Doduše, jesmo se provlačili kroz iglene uši u utakmicama u kojima smo bodove osvajali samo zahvaljujući ogromnom individualnom kvalitetu. Potpuno drugačije je kad igrate timski, a tako je sada.
l Ubedljivo najbolji i najsigurniji deo tima u prošloj sezoni bila je odbrana. Zašto to nije slučaj i u ovom prvenstvu?
– Jedini razlog su povrede. Evo, ja sam počeo da igram u tandemu sa izvanrednim Otaševićem. Zbog teške povrede još u trećem kolu neće ga biti u sastavu do kraja jesenje polusezone. Jedno vreme nastupao sam u paru sa Pajovićem, u Kruševcu sam sarađivao sa Živkovićem, ne mogu se ni setiti ko je još igrao u centralnoj defanzivnoj liniji, a iza nas je samo jedanaest utakmica. Posle svih nedaća priključio nam se sjajni i iskusni Tintor. Da smo on i ja mnogo napredovali u odnosu na prvu zajedničku utakmicu protiv Mladosti u Pazaru vidljivo je i po poslednjim rezultatima. Ne samo mi nego kompletna odbrana na čelu sa golmanom Zečevićem deluje mnogo sigurnije i agresivnije i nije slučajno da smo u poslednje tri utakmice osvojili svih devet bodova i primili samo jedan gol.
l Zanimljiva je iz mnogo razloga utakmica protiv Mladosti. Taj poraz tebi i još nekim igračima posebno je teško pao. Iz ko zna kojih krugova plasirana je priča koja se vrlo brzo raširila da su pojedini igrači, među njima i ti, članovi stručnog štaba učestvovali u nameštanju te utakmice. Ko je i zašto bez ikakvih validnih dokaza pokušao da oblati tvoje poštenje?
– Još uvek ponekad u neverici vrtim glavom. Ne znam ko stvara takve najblaže rečeno izmišljotine i sa kakvim ciljem. Ne samo ja, već i ostali klupski drugovi čija su se imena našla na tapetu, tvrdim, dajemo i više od svojih stvarnih mogućnosti da bi Novi Pazar imao što bolje rezultate. Nema razloga da krijem, sve nas čija imena su tom prilikom pominjana mnogo je bolela ta neistinita tvrdnja, ničim dokaziva sumnja, šta već. Fudbal je igra čiji su sastavni delovi pobede i porazi. Ne može biti kad pobediš da je to zato što nije namešteno, a kad izgubiš namešteno je. Fudbal se između ostalog igra i zbog novca. To ne znači da je igraču u glavi samo i jedino pomisao o zaradi. Igrajući za Novi Pazar razmišljam samo na jedan način, a to je da u igri pokušam da pobedim u svakoj utakmici i tako zaslužim svaki dinar koji je klub ulaže u mene. Znam da takav pristup ima apsolutno svaki igrač Novog Pazara. Da nije tako ne bi bilo ni ovakvih rezultata.
l Dolaskom trenera Kosanovića prosto ste proigrali. U pozitivnom smislu ne ličite na tim sa početka prvenstva. Šta se dogodilo?
– Neću trošiti reči o kvalitetima našeg šefa. Davno se on dokazao. Velika je stvar umeti izgraditi odnos prema igračima. On to zna i što je najvažnije ume da kanališe u pravom smeru naše emocije i razmišljanja. Znate, mnogo je lepo, ali istovremeno nimalo nije lako igrati za Novi Pazar. Varaju se oni koji misle drugačije. Skoro da nema razlike između pritiska sa kojim se suočavaju fudbaleri Zvezde i Partizana i onog koji imamo mi. To ima svoje dobre i loše strane. Dobro je što ti takve okolnosti ne dopuštaju ni da pomisliš na opuštanje, a loše što se tako stvara ni na čemu baziran stav da za ovaj tim ne postoji nikakvo opravdanja kada gubi. Realnost je da u ovoj ligi ne postoji niko od koga ne možeš izgubiti. Mi imamo kvalitetan sastav, atmosferu na kojoj mogu da nam pozavide mnogi superligaši, ali se mora znati i to da su nam protivnici takvi da svakog možemo dobiti, ali i od svakog izgubiti.
l Postoji nešto što još nisi postigao kao igrač Novog Pazara – gol? Hoće li ga biti i koliko ti je to sada uopšte i važno?
– Ranije nisam imao taj cilj. Sad to već jeste. Iskreno, mnogo bih voleo da postignem gol u dresu Pazara. U prošloj sezoni bilo je i više mogućnosti da se on dogodi. Tada sam znao da izvedem i poneki slobodan udarac, sad to nije ni toliko realno obzirom da imamo mnogo dobrih izvođača prekida. Još jedan razlog zašto sanjam gol je i taj što sam jedini put strelac u Superligi bio kao igrač Hajduka baš protiv Novog Pazara.
l Novi Pazar je do sada u Superligi postigao 97 golova. Mogao bi da budeš strelac jubilarnog stotog gola?
– Nisam znao za taj podatak. Gol je gol, bio on jubilarni ili ne.
l Posle sutrašnjeg duela sa Borcem sledi dvonedeljna pauza u prvenstvu zbog reprezentativnih utakmica. Još je daleko, igra se tek 29. novembra, ali da li pomalo razmišljaš o duelu sa Partizanom na Gradskom stadionu?
– Najvažnije je da sutra nastavimo pobedonosni niz protiv Borca. Pre Partizana očekuje nas i vrlo neugodno gostovanje Voždovcu. Rano je za razmišljanje o njima, ali što se taj meč bude bližio nestrpljivo ću čekati da počne. Mislim da sam svoju najbolju utakmicu za Novi Pazar odigrao početkom godine upravo protiv crno – belih na našem stadionu (0 : 0 ). Tada se moj direktni rival Škuletić nije baš naigrao. Od tog meča mnogo je napredovao, izrastao je u vrsnog napadača. Radujem se novom duelu i nadam se da ni ovoga puta neće imati mnogo prostora da se istakne. Dobro je što je serija nepobedivosti Partizana prekinuta. Sad su načeti, a kad je tako i naše šanse za pobedu rastu. Poznavajući trenera Kosanovića ne sumnjam da ćemo uspeti da im priredimo neko iznenađenje na koje neće imati odgovor.
Pazarac iz Bačkog Dobrog Polja
Mlađi, a još uvek poznatiji, brat Slobodana Vukovića Jagoš posle niza godina provedenih u Holandiji i više nego uspešne prošle sezone u Vojvodini od početka novog prvenstva nastupa za turskog prvoligaša Konjaspor u kojem mu je saigrač beloruski reprezentativac i bivši fudbaler Arsenala i Barselone Aleksander Hleb. Ostatak porodice Vuković živi u Bačkom Dobrom Polju i onoliko koliko je u mogućnosti prati karijere i daje podršku braći. Supruga, majka i otac prisustvovali su utakmici Novi Pazar – Crvena zvezda ( 0 – 1 ) odigranoj na Gradskom stadionu aprila ove godine. Vuković svaki slobodan trenutak koristi da skokne do rodnog mesta u kojem ga skoro niko više ne oslovljava sa Slobodane, već nadimkom – Pazarac.
Rekorder po broju utakmica
Otkako je Slobodan Vuković postao fudbaler plavo – belih Novi Pazar je odigrao 41 prvenstvenu utakmicu. U sadašnjem sastavu ne postoji igrač koji je za to vreme odigrao više utakmica od Vukovića. U sastavu se našao 38 puta, a na 36 mečeva odigrao je svih 90 minuta. Jedino je u svojoj prvoj sezoni u igru sa klupe ulazio u dva navrata, na utakmici sa Napretkom u Pazaru menjao je Pekarića u 46. minutu, a umesto istog fudbalera i u istom prvenstvu ušao je u igru i u 27. minutu utakmice sa Crvenom zvezdom u Beogradu.
U prošloj sezoni nije ga bilo u sastavu samo na startu prvenstva u duelu sa Partizanom u Beogradu, kada zbog neregulisanih obaveza prema bivšim igračima Novi Pazar nije imao pravo da nastupi sa pojačanjima koja su tog leta pristigla u klub. Nije ga bilo ni u poslednjem kolu tog šampionata kada utakmica u Nišu nije imala nikakav rezultatski značaj i na kojoj su mlađi fudbaleri dobili priliku da se iskažu. Nikada kao igrač Novog Pazara Vuković nije dobio crveni karton, dok je žutim opomenut samo četiri puta. Iz tog razloga morao je da propusti prošlosezonski meč sa Spartakom u Subotici. U ovom prvenstvu na svakoj od 11 utakmica igrao je svih 90 minuta i još nije opomenut žutim kartonom.
Sandzakhaber / izvor: Danas
